Београђани преплавили Туларе

Види, тата, нису лоши клипови кукуруза, иако је суша. Овако Драгослав Игњатовић подноси извештај свом оцу Милошу, на тераси нове куће у селу Тулару код Прокупља. Милошу је 83. година, недавно је остао без жене, па се о њему старају синови и снахе.

Ову кућу градили су млађи син Драган и супруга му Славица, а Драгослав и Смиља имају своју иза ње. Они живе у Београду, а овамо су на смену долазили да надгледају родитеље. Сад су у пензији па остају од раног пролећа до касне јесени. И раде, кажу, цело имање: сеју кукуруз и пшеницу, имају воћњаке, баште, живину...

– Ми Игњатовићи били смо најбогатији у селу. Наш отац Десимир наследио је имање и овде и у Бацу. На овом брегу наше је у једном потесу више од шест хектара. Доле где је била школа, па у Бацу где је школа и игралиште, све је било наше. Имали смо 22 хектара, а после рата узеше нам 10. Сад, кажу, враћају земљу, али треба да се прикупе документи. Овде су наше четири куће Игњатовића, а зими се дими оџак само из моје – казује старина Милош.

Он прича да су му браћа отишла на школе, а он остао на пољопривреди. Покојни брат Милић био је лекар, професор и директор Уролошке клинике у Нишу. Син му Иван иде истим путем. Направио је овде лепу кућицу за одмор, али од рада и науке нема времена и да ужива. И Милан, други брат, пуковник у пензији, направио је кућу у националном стилу и лета ту проводи.

– Јесте да ми радимо све пољопривредне послове, али је овде милина. Имамо лепу воду, купатила и све као у граду. А, овај ваздух са Јастрепца, па поглед на зеленило около и планине у даљини, освежи нас да се у Београд враћамо препорођени – каже Смиља. Она вели да је Милош још од користи: храни кокошке и свиње, брине о кући.

Док идемо сокаком ка Вукајловићима, примећујемо готово пред сваком кућом возила са БГ регистрацијом, као да се цео Београд преселио у Туларе. А ово је село на средини котлине Топлице. Име је, каже легенда, добило по тулцима за стреле које су овде израђиване за витезове на дворцу Милана Топлице. После су Туларци били чувени по виноградима, од којих данас има само четири-пет. Ни фабрика минералне воде „Милан Топлица“ не ради више од једне деценије, иако је направљена нова хала, где су нераспаковане нове машине. Из нове бушотине куља 18 литара воде у секунди и отиче у реку Топлицу!

Драгослав Вукајловић, на платоу који у картама носи назив по њиховом презимену, обнавља кућу и двориште предака и каже да не може да се надише свежине и нагледа планина. Он је био порески стручњак у савезној администрацији.

И Зоран и супруга му Јосипа паркирали су у дворишту аутомобил са БГ таблицама. Радили у ПКБ-у, а сада имају своје фирме. Обновили су очеву кућу, која је сва у цвећу. О томе брине Зоранова мајка Јула, којој је 84. година. Она и комшика Милија, којој је 91. година, једине зимују на овом брегу. Доле, испод куће, Вукајловићи су засадили скоро хектар јагода. И први у овом крају увели систем наводњавања кап по кап. Јагоде гаје без пестицида, уз органска ђубрива. Лепо напредују и, уверени су, имаће богат род.

Видесмо још један аутомобил из Београда. Из дворишта пуног воћа изађе наш колега Богдан Ибрајтер Тане. Ово је, рече, кућа његове супруге Добриле из фамилије Синђелић, она је ту са унуцима, а он се спрема да крене у брда, да пише о усамљеним старцима дуж административне линије ка Космету. У селу нам рекоше да се Тане чим дође у Туларе одмах хвата посла. Вредан човек, а воли пољске радове и село.