Царска палата пронађена, па затрпана

Ниш - Постоји, међутим, много значајног и вредног што је гурнуто у заборав, или боље речено затрпано – велике царске палате у ширем центру Ниша, на ободима древне тврђаве у Градском пољу. Познати нишки археолог Тони Чершков за „Политику“ каже:

– Палату са октогоном открили смо случајно 1988. године, на простору изван бедема турске тврђаве, на око 300 метара северозападно од објекта под сводовима и централног платоа у тврђави. Омладинци на радној акцији, који су градили пут до техничких факултета, обавестили су нас да су под земљом, на дубини од само пола метра, наишли на зидине. Прекинути су радови, а откриће је било епохално. Палата лежи у смеру исток–запад. Ближе је познат западни крај објекта, док је његов источни, већи део, само делом регистрован сондама. Источни део, који је потпуно истражен, чини централна просторија осмоугаоне основе из које се улази у бочне одаје.

Унутрашњост те осмоугаоне просторије красе четири полукружне нише које су за висину парапета уздигнуте од пода покривеног разнобојним мозаиком. Исте такве нише распоређене су са спољне стране, на улазу у октогон. Објекат је имао подно и зидно грејање, а трагови фресака пронађених у једној од ниша у октогону указују да су зидови објекта били осликани. Настанак овако луксузног објекта је везан за средину ИВ века, што је потврђено налазом новчића императора Максимина Даје у једном од зидова октогона.

Према речима Чершкова, који је учествовао на археолошким ископавањима, претпоставља се да је централно постављена просторија са октогоном била дворана за аудијенције, а да је западни део објекта чинило перистилно двориште са просторијама за становање. У питању је, нема много сумњи, царска палата јер су такве или сличне поседовале само истакнуте личности на врло високом државном положају или највишим јавним функцијама.

Захваљујући некадашњем директору Републичког завода за заштиту споменика Србије Петру Петровићу, те 1988, али и наредне 1989. године, почело је велико испитивање и истраживање Царске палате поред Градске тврђаве у Нишу, али и нечијим декретом прекинуто. Тони Чершков каже:

– Никада се не сме заборавити да је пред крај ИИИ века у Наису рођен и васпитаван цар Константин Велики, који је, како наводе цареви биографи, свој родни град „величанствено украсио”. О тој градитељској активности постоји низ примера ископаних објеката на Медијани, али дефинитивно и у нишком Градском пољу, у тврђави или око ње. Место античког Ниша у старој историји наше земље, европске цивилизације, медитеранског и балканског света добро је познато. Сви истраживачи су се давно сагласили да је Наисус веома напредно место са „славном прошлошћу” – административни, војни, културни и привредни центар шире области. Са својим покретним и непокретним споменицима, Ниш представља значајно средиште на историјској и културној карти Балкана, у свим раздобљима старе историје. Нажалост, много шта је и даље „далеко од очију”.

Нишки археолози кажу да околности које указују непобитно да се античко насеље са својим културним благом непроцењиве вредности налази на терену на коме се развија савремени град узрокују велике проблеме у заштити културног наслеђа. У Нишу су већ неповратно изгубљена археолошка налазишта на Тргу краља Милана, доскора Тргу ослобођења, крај главне аутобуске станице, на просторима где је грађена Електронска индустрија, на брду Виник, у Јагодинмали и многим другим локалитетима. Зато не треба дозволити да ово што је пронађено, па затрпано песком, пропада.