Црнотравац саградио сто фабричких димњака широм света

ЦРНА ТРАВА – У селу Вељковци, удаљеном од општинског средишта четри километра, на надморској висини од 1.230 метара, од двадесетак домова, само два имају сталне житеље и ту се никада не гаси ватра!

Сима Китановић живи на релацији Лесковац – Црна Трава – Вељковци, а познат је овде, али и другде, широм некадашње Југославије, али се стално враћа прадедовским коренима.

,,Завичај моје душе’’ – назив је етно куће Симе Китановића, коју је подигао у родном селу. У њој се налази више од 300 предмета који су били коришћени у овом планинском крају.Ту су кантари, разне маказе, преслице, троножац направљен пре готово деведесет година, кантари, грађевински алат, кофер који је његов отац неизоставно носио када је кретао у ,,бели свет’’, шпорет стар шестдесет година, раоник, фењери, гусле, тамбуре, чилими, народна ношња, али и кондир – најстарији предмет – чија се старост процењује на око 200 година!

Сима Китановић, један од највећих црнотравских неимара, подигао је у радном веку – сто димњака! Највећи димњак који је саградио је на термоелетрани у Трбовљу, висок 360 метара! У Обреновцу сам учествовао у градњи димњака од 300 метасра, колика је висина и димњака у Битољу, и Бору, али и параћинској стаклари, Какњу, Ријеци и Загребу, Лесковцу и другим местима – каже Сима Китановић.

О тој љубави према градитељству димњака беседи сугестивно, говори о данима који су давно прошли, али их описује као да се све дешавало јуче, порекјуче...

Присећа се да је после завршене чувене Грађевинске школе у Црној Трави кренуо у свет и тако је наставио прадедовску традицију.

У београдском предузећу ,,Црнотравац’’ био је стипендиста, касније неимар димњака, а затим је радио у ,,Ватростални’’ и са колегама из те фирме градио чувене кувајтске торњеве, али и димњаке на највећој петрохемији у Европи, на обалама Одре у Немачкој.

-Љубав – то је чудо, неимарство, поготово када се граде димњаци, то је можда највеће чудо! – каже Јован Китановић, који пензионерске дане проводи у Лесковцу, а повремено одлази до завичаја, села Вељковци, где се најлепше осећа!

Овај врсни грађевинац је, у ствари, део дуге, узбудљиве неимарске приче о Црној Трави.

Каже и то са поносом да је његов брат Јован Китановић био посебно ,,мајстор на гласу’’. О њему је снимљен и филм, који је приказан у биоскопима као филмски журнал, а видела га је и публика у Кану у категорији краткометражних филмова!

-Изградио је велики број димњака, али је стицајем чудних, несрећних околности, страдао приликом једне баналне интервенције на топлани нишког ,,Нитекса’’ – присећа се Сима Китановић, највећи мајстор фабричких димњака из црнотравског краја, знаног широмс вета по изванредним неимарима.