Чувају од нестанка тајну пиротског ћилима

По речима Славице Ћирић, из "Грлице", која је држала предавања протеклих десетак дана, колико је трајала школа, деца су показала изузетно интересовање за занатом који увелико нестаје а којим су се вековима уназад бавиле Пироћанке.

"Пре Другог светског рата више од 5.000 Пироћанки бавило се ткањем, а данас свега двадесетак и то углавном старијих од 80 година. У задрузи ''Дамско срце'' имамо петнаестак жена које се баве израдом пиротског ћилима."

Некада давно, подсетила је Ћирић, девојка која није знала да тка није могла да се уда па су девојчице од малена училе занат који се преносио с колена на колено.

То данас није случај па удружење покушава да кроз овакве школе сачува тајну пиротског ћилима од нестанка.

"Деца су врло брзо савладала основе ткања. Изгледа да је једноставно прорадио тај ген у њима и морам признати да смо изненађени колико брзо савладавају основе ћилимарства," рекла је Ћирић напомињући а су деца учила да ткају на великом и малом разбоју а да је међу полазницима је било о и дечака.

"Ову школу организујемо сваке године у оквиру Пиротског културног лета," наводи Ћирићева.

Једна од полазница, десетогодишња Анђелија Петровић каже да је на разбоју научила да тка неке лакше предмете попут шалова.

"Наставићу да се бавим ткањем зато што сам заволела тај занат-каже Анђелија, која треба ускоро да крене у четврти разред."