Ђаци пешаци на југу Србије

Ђаци у селима у општинама Лесковац и Врање дуж административне линије са Косовом у школу иду пешке, кроз шуму пуну вукова.

Родитељи ученика издржавају породице сточарством, сечом дрвета и прављењем ћумура, па једино зими и када је лоше време могу да их прате до школе.

Деца из села Равног Дела у школу иду стазом ширине метар и по коју пређу сваког дана по два пута. Устају ујутро у шест да би стигли на наставу од пола девет у село Мијовце удаљено 10 километара. Они из тог села на око 1000 метара надморске висине са подручја Лесковца иду у школу која се налази у атару града Врања и тамо су једини ђаци.

Њихови другари из истог села који похађају први и други разред иду у школу у селу Горња Оруглица на територији Лесковца. У школи од блата, која нема тоалет ни осветљење, само они слушају учитеља.

Док се путеви до ових села не изграде, одборници скупштине града Лесковца предлажу да министарство просвете пронађе решење за тринаесторо ђака пешака.

Међутим, министар просвете Жарко Обрадовић је, током недавне посете Лесковцу, где је отварао Високу пословну школу, рекао новинарима да неће одговарати на питање која кваре свечаност отварања школе.

Према подацима ловачких удружења, у планинама од Врања до Лесковца, којим пролазе ђаци пешаци, има око 200 вукова.