„Хришћанство у Топлици" - 1090 година храма Светог Прокопија

Презентацијом својих радова они су дали допринос обележавању овог значајног датума. Међу њима су били Универзитет одбране, Епархија нишка, Народни музеј Ниш, Филозофски факултет у Нишу и Београду, као и Филозофски факултет у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

-Историја храма Светог Прокопија овом приликом изложена је од најранијих времена, преко Стефана и Саве, до нашег времена. Посебну пажњу учесници су посветили и важности ових крајева у средњевековној Немањићкој Србији. У излагањима се могло много тога сазнати и о свештенству Топлице, које је сачувало, очувало и ширило Реч Господњу у свако време. Такође је доста пажње било посвећено и сакралној уметности на простору Топлице, вишеструкој обнови прокупачког храма, али и тешком страдању народа, рекли су организатори овог скупа и нагласили да је он од великог значаја, не само за стручну, већ и ширу јавност, која на њима може много тога новог да сазна.

На другој и трећој сесији научног скупа „Хришћанство у Топлици“, своје научне радове је презентовало 14 учесника. Само неки од њих били су и научни саветник са Филозофског факултета Универзитета у Београду, Марија Коцић, која се представила радом „Православна црква и верници у Прокупљу и околини крајем 17. и почетком 18. века“. Далибор Мидић из Православне епархије нишке говорио је о Митрополиту нишком и белоцркванском Јоаникију I и првој обнови храма Светог Великомученика Прокопија у Прокупљу. О Свештенству Топлице (1885-1918) излагао је доц.др Урош Шешум са Филозофског факултета у Београду. Тема о којој је излагала приправник наставник историје у Основној школи „9. октобар“ Ана Јездимировић Николић била је Парохијско свештенство Прокупља (1878-1918).

Прилику да говоре о хришћанству у Топлици имали су и пуковник доц. др Миљан Милкић, проф. др Саша Станојевић, музејски саветник Драко Жарић, виши кустос историчар Небојша Озимић, проф. др Саша Марковић, кустос историчар Маја Димић, проф. др Ирена Љубомировић, историчар виши документатор Ђорђе Стошић.

Овај научни скуп је имао задатак да расветли неке од хиљадугодишњих историјских процеса и појава на простору између реке Мораве, Радан, Јастребац и Копаоник планине и да утврди додатне чињенице о хришћанском и националном карактеру Топлице.

Како су најавили организатори научног скупа „Хришћанство у Топлици“, зборник, који ће бити објављен после скупа, посебно ће приказати неке детаље из развитка хришћанства у Топлици, који нису довољно обрађени.