Хуманост: Ивица дао кожу комшији

ЗА Ивицу Ђорђевића (39), многе његове комшије из Клашњице код Врања мисле да је „будала, зато што је своју децу оставио без хлеба да би помог’о на другог“. Он, пак, нема дилему да је учинио праву ствар поклонивши Горану Јовићу кожу са обе ноге.

- Само да Горан оздрави, да се врати кући. Ми ћемо да се снађемо - без двоумљења каже овај несебичан човек.

Ивица је, иначе, једини који у шесточланој породици Ђорђевић зарађује. Али, и то повремено.

- Живимо од онога што зарадим идући у надницу и ситне пољопривреде око куће. Од тих несигурних пара издржавам супругу Ољу, ћерке Исидору (17) и Наташу (7), сина Бојана (16) и баку - објашњава Ивица.

Питамо га како се одлучио на тај нимало једноставан корак и пошто су му лекари рекли да ће због тога морати да двадесетак дана лежи у болници. Јер, за њега је, више него за било ког другог, време и новац. Осим тога, тај несрећни Горан му није ни генерација, ни школски друг, ни родбина. Тек обичан комшија.

Размишља, мери сваку реч, а онда одговара питањем:

- А ко други да му помогне, ако не ја? Нас у овом селу има укупно 17. Ако једни друге не чувамо и помажемо, ко ће?

Једноставно звучи, али кажемо му да неки у селу мисле да је најпре требало да гледа своју породицу.

- Не марим ја шта село прича. Важно је да је Горану боље - са осмехом говори Ивица.

Кад је чуо да му је изгорело 80 одсто коже, једноставно није могао да седи миран.

Питао сам његову супругу како могу да му помогнем. Она ми каже да су лекари рекли да само пресађивање коже може да га спасе, а да давалац мора да буде сто одсто здрав. Помислио сам да морам да му помогнем, никад код лекара нисам био - сећа се Ивица.

Иако је већ одлучио, консултовао се са женом. И она се сложила да треба да се „осевапи ако већ може“. Путујући до Београда одлучио је да донира кожу са леве ноге. Рачунао је да ће ако му једна нога буде „читава“ моћи да ради.

- Али, кад сам видео Горана, кренуле су ми сузе на очи. Нисам могао да га препознам, сав је био надувен. Рекао сам доктору: „Скидај кожу и са друге ноге“. Он ме је, додуше, упозорио да ће много да ме боли, али ја сам одлучио да спасем Горана - прича Ивица.

Са обе натколенице су Ивици скинули кожу. Три дана ни прст није могао да помери, осам дана је провео у болници. Требало је још да остане.

- Морао сам да се вратим. Доктори су ми саветовали да мирујем неко време. Како да мирујем, ко ће да ми ореже воћњак, окопа башту, ако се ја излежавам - пита Ивица.

Чим је изашао из аутобуса Ивица је орезао воћке, а и башта је одавно окопана. А и Горан ће, ако бог да, ускоро кући. Захваљујући Ивици.

НЕСРЕЋА

ГОРАН Јовић (46) је пре месец дана моторном тестером секао дрва у шуми. Није приметио да му уље из тестере цури на ногавицу. У једном тренутку, свећице „моторке“ су заварничиле и упалиле уље. Горан је горео као буктиња. Срећом, био је близу куће, па је спасен, али је у тешком стању пребачен на ВМА, где је констатовано да му је изгорело 80 одсто коже.