Humanost: Ivica dao kožu komšiji

ZA Ivicu Đorđevića (39), mnoge njegove komšije iz Klašnjice kod Vranja misle da je „budala, zato što je svoju decu ostavio bez hleba da bi pomog’o na drugog“. On, pak, nema dilemu da je učinio pravu stvar poklonivši Goranu Joviću kožu sa obe noge.

- Samo da Goran ozdravi, da se vrati kući. Mi ćemo da se snađemo - bez dvoumljenja kaže ovaj nesebičan čovek.

Ivica je, inače, jedini koji u šestočlanoj porodici Đorđević zarađuje. Ali, i to povremeno.

- Živimo od onoga što zaradim idući u nadnicu i sitne poljoprivrede oko kuće. Od tih nesigurnih para izdržavam suprugu Olju, ćerke Isidoru (17) i Natašu (7), sina Bojana (16) i baku - objašnjava Ivica.

Pitamo ga kako se odlučio na taj nimalo jednostavan korak i pošto su mu lekari rekli da će zbog toga morati da dvadesetak dana leži u bolnici. Jer, za njega je, više nego za bilo kog drugog, vreme i novac. Osim toga, taj nesrećni Goran mu nije ni generacija, ni školski drug, ni rodbina. Tek običan komšija.

Razmišlja, meri svaku reč, a onda odgovara pitanjem:

- A ko drugi da mu pomogne, ako ne ja? Nas u ovom selu ima ukupno 17. Ako jedni druge ne čuvamo i pomažemo, ko će?

Jednostavno zvuči, ali kažemo mu da neki u selu misle da je najpre trebalo da gleda svoju porodicu.

- Ne marim ja šta selo priča. Važno je da je Goranu bolje - sa osmehom govori Ivica.

Kad je čuo da mu je izgorelo 80 odsto kože, jednostavno nije mogao da sedi miran.

Pitao sam njegovu suprugu kako mogu da mu pomognem. Ona mi kaže da su lekari rekli da samo presađivanje kože može da ga spase, a da davalac mora da bude sto odsto zdrav. Pomislio sam da moram da mu pomognem, nikad kod lekara nisam bio - seća se Ivica.

Iako je već odlučio, konsultovao se sa ženom. I ona se složila da treba da se „osevapi ako već može“. Putujući do Beograda odlučio je da donira kožu sa leve noge. Računao je da će ako mu jedna noga bude „čitava“ moći da radi.

- Ali, kad sam video Gorana, krenule su mi suze na oči. Nisam mogao da ga prepoznam, sav je bio naduven. Rekao sam doktoru: „Skidaj kožu i sa druge noge“. On me je, doduše, upozorio da će mnogo da me boli, ali ja sam odlučio da spasem Gorana - priča Ivica.

Sa obe natkolenice su Ivici skinuli kožu. Tri dana ni prst nije mogao da pomeri, osam dana je proveo u bolnici. Trebalo je još da ostane.

- Morao sam da se vratim. Doktori su mi savetovali da mirujem neko vreme. Kako da mirujem, ko će da mi oreže voćnjak, okopa baštu, ako se ja izležavam - pita Ivica.

Čim je izašao iz autobusa Ivica je orezao voćke, a i bašta je odavno okopana. A i Goran će, ako bog da, uskoro kući. Zahvaljujući Ivici.

NESREĆA

GORAN Jović (46) je pre mesec dana motornom testerom sekao drva u šumi. Nije primetio da mu ulje iz testere curi na nogavicu. U jednom trenutku, svećice „motorke“ su zavarničile i upalile ulje. Goran je goreo kao buktinja. Srećom, bio je blizu kuće, pa je spasen, ali je u teškom stanju prebačen na VMA, gde je konstatovano da mu je izgorelo 80 odsto kože.