Како Живојин да докаже да је жив

Прокупље – Скоро ће година дана како се од шалтера до шалтера шета Живојин Михајловић и не може да добије личну карту. Овај Прокупчанин, који је и тежак дијабетичар, без тог документа не може да оствари ни право на лечење, па је принуђен да сам купује инјекције инсулина. Ни он ни супруга Марина не раде, јер су давно постали „технолошки вишак“, а месечно треба само за инјекције издвојити више од три хиљаде динара.

Како је, уз све недаће, овог већ оронулог иако младог човека стигла и ова, ни он сам не може да се начуди. Показује нам личну карту коју је легално добио 11. априла 2000. године и у којој су сви потребни подаци: дан, месец и година рођења, матични број... Ово му је, каже, трећа у животу и све је добијао без икаквих проблема. На основу њих је све и обављао: служио војску, оженио се, пријавио децу, добијао здравствене књижице...

Пошто му је важност последње личне карте истекла, он је, како је прописано, поднео захтев за нову, уплатио таксу и отишао у матичну службу по извод из књиге рођених. Међутим, ту су му рекли да њега нема у евиденцији и да мора да иде у Скопље где је рођен да тамо подигне извод, на основу којег би га уписали у овдашње књиге. Није вредело то што је показао оверен препис извода из Македоније од 5. јуна 1974. године, па изводе издате на основу њега, затим извод из матичне књиге венчаних који је издала иста ова матична служба у Прокупљу 7. маја 1980. године...

– Како да идем у Скопље, кад немам пасош? А да бих га добио, опет ми треба извод из књиге рођених – питао се Живојин. Научили су га да овласти неког ко има пасош, што је он и учинио и човеку платио пут у Скопље. Али, ето нове недаће – Живојина Михајловића нема у књигама рођених ни тамо – јер књиге су страдале у земљотресу 1963. године. Поручили су му да мора лично, са копијом извода који има, да дође у матичну службу главног града Македоније, да би накнадно био уписан. А како да иде, кад нема пасош?!

Важност Живојинове здравствене књижице истекла је још 30. јуна прошле године, од када плаћа све лекове и прегледе. Да оствари социјалну помоћ, такође, не може без личне карте. Да би имао од чега да живи и да се лечи, иако болестан, не либи се да некоме исцепа дрва, другоме да помогне код тежих радова, да сакупља печурке... А 23 пута је давао добровољно крв, био учесник на две радне акције, сад не може да докаже да је жив.

Он јесте рођен у Скопљу где му је отац Ранђел био авијатичар, али више од 40 година Живојин Михајловић живи у Прокупљу. Одавде је послат и на служење војске. А, ето, после свега, нашао се у неприлици и у чуду: како то да је толике године могао да добија сва потребна документа у овом граду, а сад не може.