Kako Živojin da dokaže da je živ

Prokuplje – Skoro će godina dana kako se od šaltera do šaltera šeta Živojin Mihajlović i ne može da dobije ličnu kartu. Ovaj Prokupčanin, koji je i težak dijabetičar, bez tog dokumenta ne može da ostvari ni pravo na lečenje, pa je prinuđen da sam kupuje injekcije insulina. Ni on ni supruga Marina ne rade, jer su davno postali „tehnološki višak“, a mesečno treba samo za injekcije izdvojiti više od tri hiljade dinara.

Kako je, uz sve nedaće, ovog već oronulog iako mladog čoveka stigla i ova, ni on sam ne može da se načudi. Pokazuje nam ličnu kartu koju je legalno dobio 11. aprila 2000. godine i u kojoj su svi potrebni podaci: dan, mesec i godina rođenja, matični broj... Ovo mu je, kaže, treća u životu i sve je dobijao bez ikakvih problema. Na osnovu njih je sve i obavljao: služio vojsku, oženio se, prijavio decu, dobijao zdravstvene knjižice...

Pošto mu je važnost poslednje lične karte istekla, on je, kako je propisano, podneo zahtev za novu, uplatio taksu i otišao u matičnu službu po izvod iz knjige rođenih. Međutim, tu su mu rekli da njega nema u evidenciji i da mora da ide u Skoplje gde je rođen da tamo podigne izvod, na osnovu kojeg bi ga upisali u ovdašnje knjige. Nije vredelo to što je pokazao overen prepis izvoda iz Makedonije od 5. juna 1974. godine, pa izvode izdate na osnovu njega, zatim izvod iz matične knjige venčanih koji je izdala ista ova matična služba u Prokuplju 7. maja 1980. godine...

– Kako da idem u Skoplje, kad nemam pasoš? A da bih ga dobio, opet mi treba izvod iz knjige rođenih – pitao se Živojin. Naučili su ga da ovlasti nekog ko ima pasoš, što je on i učinio i čoveku platio put u Skoplje. Ali, eto nove nedaće – Živojina Mihajlovića nema u knjigama rođenih ni tamo – jer knjige su stradale u zemljotresu 1963. godine. Poručili su mu da mora lično, sa kopijom izvoda koji ima, da dođe u matičnu službu glavnog grada Makedonije, da bi naknadno bio upisan. A kako da ide, kad nema pasoš?!

Važnost Živojinove zdravstvene knjižice istekla je još 30. juna prošle godine, od kada plaća sve lekove i preglede. Da ostvari socijalnu pomoć, takođe, ne može bez lične karte. Da bi imao od čega da živi i da se leči, iako bolestan, ne libi se da nekome iscepa drva, drugome da pomogne kod težih radova, da sakuplja pečurke... A 23 puta je davao dobrovoljno krv, bio učesnik na dve radne akcije, sad ne može da dokaže da je živ.

On jeste rođen u Skoplju gde mu je otac Ranđel bio avijatičar, ali više od 40 godina Živojin Mihajlović živi u Prokuplju. Odavde je poslat i na služenje vojske. A, eto, posle svega, našao se u neprilici i u čudu: kako to da je tolike godine mogao da dobija sva potrebna dokumenta u ovom gradu, a sad ne može.