Код Прокупља топе бакар као пре 7.000 година

Међународни пројекат „Развој металургије у Евроазији”, који се остварује у нашој земљи, имао је јуче на локалитету Плочник атрактивну завршницу овогодишње кампање. Истраживачи су приредили експеримент топљења руде и израде предмета од бакра, на начин како то радило пре више од седам миленијума.

Испред насеља, које је реконструисано пре неколико година, присутни су видели како се распаљују ватре, доноси руда, дува у ватру помоћу дуваљки израђених од дрвета чији су крајеви пресвучени нетопљивим материјалом... Слушали су и тактове бубња уз које су мајстори изводили радове, гледали прикладну ношњу...

Археолог др Миљана Радивојевић рекла је за „Политику” да су истраживачи у току последња два дана извели 12 експеримената, којима је, у већини случајева, успешно доказано како су људи радили и у далеком неолиту да би добили први метал, а то је био бакар. Од њега су правили и употребне и украсне предмете савршених облика.

Јулка Кузмановић-Цветковић, археолог и директор Народног музеја Топлице, нагласила је да су овај експеримент пратили научници из скоро целог света – из Канаде, Велике Британије, Немачке и Бугарске, па све до Кине и Тајланда.

Исто тако, овом научном скупу присуствовао је велики број археолога из Србије, међу којима и Славиша Перић, директор Археолошког института САНУ. Она сматра да ово има велики значај за науку, али и отвара пут за развој туризма, јер је могуће приређивати изложбе нађених предмета, али и овакве атрактивне догађаје.

Археолошко налазиште код села Плочника је иначе последњих година задивило цео свет. Овде је, наиме, на основу налаза предмета од бакра и испитивањем њихове старости, потврђено да је ту, први пут у Европи, колико се зна, човек топио бакар.

Садашња истраживања раде се у организацији Института за археологију Универзитетског колеџа у Лондону, према пројекту који су написали наша научница Миљана Радивојевић и Енглез Беџамин Робертс, о чему смо недавно писали. У њему учествују и Народни музеј у Београду и Музеј Топлице у Прокупљу.

Налазиште Плочник откривено је још 1927. године, о чему је 1929. године археолог Миодраг Грбић написао опширну монографију. Истраживања су обављана повремено, а интензивније су настављена 1996. године под руководством археолога мр Душана Шљивара из Народног музеја у Београду и Јулке Кузмановић-Цветковић из прокупачког музеја.

Њима се посрећило да открију неколико кућа овог насеља, али и да пронађу доста предмета од бакра. Тиме је потврђена претпоставка о најстаријој металургији у Европи, што је изузетно узбудило научнике целога света.

И млада Миљана Радивојевић је на тим основама успела да докторира у Лондону, да њен пројекат прихвати енглеска влада и да га финансира. Ово је, тврди се, највећа овогодишња инвестиција у археологију у Европи.