Косовска Каменица: данас затварање српске гимназије, сутра егзодус Срба?

Окупиране територије – Чини се да, да под паролом „рационализације“ власти Београда готово „грозничаво“ испуњавају захтеве Берлина да се у покрајини елиминишу српске институције. Гимназија у Косовској Каменици, коју је до сада похађало 130 ученика – једина је српска образовна установа у граду са преовлађујућим албанским становништвом.

Ситуацију у којој се нашла гимназија за „Глас Русије“ прокоментарисао је професор српског језика и књижевности Никола Антић:

На предлог министарства просвете, науке и технолошког развоја за упис у 1. школски разред 2013-2014 године, а у вези рационализације све средње школе на територији општине Косовска Каменица требало је да се одрекну једног оделења због малог броја ученика 8.разреда.

Гимназија у Косовској Каменици после НАТО-агресије 1999. године радила је са 4 оделења. Прошле године су нам, наводно, грешком у конкурсу, угасили једно оделење у Великом Ропотову, а ове школске године би да нам укину још једно оделење и поред чињенице што гимназију редовно уписује и данас исти број ученика као што је уписивао и пре окупације.

То ће свакако лоше одразити на образовни систем Срба на Косову и Метохији, јер одлука о затварању одељења директно угрожава и опстанак Срба. Смањењем броја одељења сманиће се и број радника и број ученика, а онда Приштина ће бити спремна да нас узми под своју контролу. И поставља се питање шта ће бити онда са наставним планом и програмом по којима би требало да радимо, шта ће бити са пензионим и здравственим осигурањем. У питању је живот људи, опстанак. Један од кључних фактора опстанка јесте очување српских институција, пре свега образовања и здравства.

Не знам који је циљ био овакве одлуке Републике Србије. Чињеница je да је то проблем не само Косова и Метохије, jer гасе оделења по читавој Србији, али на Косову ово питање је нарочито осетљиво. Живети толико дуго у неизвесности и малтретирању је заиста тешко. Сама најава да ћемо остати без оделења узнемирила је и родитеље и децу. Многи су спремни да пошаљу децу у Србију и да заувек напусте родни крај. Србија би морала добро да преиспита сваку одлуку коју жели да спроведе у дело, уколико је остало нешто од националног интереса. Уколико Каменица остаје без оделења, путовање би удвостручило, деца би морала да преваљују пут дуги до 50 километара дневно, а то родитељи свакако не би дозволили, јер они морају да пролазе кроз шиптарска села, то би била свакодневна неизвесност.

Остаје да се дода, да за већину Срба из Косовске Каменице, управо рад у државним институцијама Србије представља главни извор прихода, обзиром да се од пољопривреде не може обезбедити нормална егзистенција. Ситуацију у којој се нашла гимназија за „Глас Русије“ прокоментарисао је професор српског језика и књижевности Никола Антић