Кратка историја Технолошког факултета у Лесковцу

ЛЕСКОВАЦ - Технолошки факултет у Лесковцу је високошколска установа са својством правног лица у саставу Универзитета у Нишу. Факултет је образовна и научна установа која у оквиру своје делатности организује и изводи академске студијске програме на свим нивоима студија.

Технолошки факултет у Лесковцу Универзитета у Нишу почео је са радом 1979. године на локацији ул. Дурмиторска 19, Лесковац, као девети факултет овог универзитета, када је и уписао прву генерацију студената на два одсека: биохемијски одсек са фармацеутско-козметичким и прехрамбеним смером и текстилни одсек са механичко-текстилним и хемијско-текстилним смером, у четворогодишњем трајању.

Школске 1987/88. год. извршене су измене наставних планова. Формирана су 3 нова профила и то: Органска хемијска технологија и полимерно инжењерство, Хемијско и биохемијско инжењерство и Текстилно инжењерство у петогодишњем трајању.

Октобра 1994. године Технолошки факултет је наставио са радом и у новоадаптираној згради на другој локацији (Булевар ослобођења 124, Лесковац), у којој је премештено и седиште Факултета.

Школске 2002/03. год. усваја се нови наставни план са 6 смерова: Органска хемијска технологија и полимерно инжењерство, Хемијско и биохемијско инжењерство, Фармацеутско-козметичко инжењерство, Прехрамбено инжењерство, Текстилно инжењерство и Дизајн и пројектовање текстилних производа у петогодишњем трајању.

Школске 2003/04. год. скраћено је трајање студија по овим смеровима на четири године. По овом програму се настава одвијала до 2007/08. год. када су уведене студије сагласно Болоњској декларацији, на Студијским програмима: Хемијске технологије, Прехрамбене технологије и биотехнологија и Текстилна технологија на основним и дипломским академским студијама. Докторске академске студије су организоване у оквиру студијског програма Технолошко инжењерство.

На реализацији студијских програма свих нивоа студија на Технолошком факултету за извођење наставе данас је ангажовано 46 наставника, 14 сарадника, 6 студената докторских студија и 1 докторант, сви стипендисти Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, као и 1 студент докторских студија.

У радном односу на Факултету су 41 наставник и 14 сарадника, и то: 19 редовних професора, 9 ванредних професора, 12 доцената, 1 предавач, 12 асистената, 1 асистент приправник и 1 сарадник у настави, а од наведеног броја у радном односу са пуним радним временом су 36 наставника и 9 сарадника.

С обзиром да професори Технолошког факултета уживају висок научни и стручни реноме у земљи и иностранству они су уредници и/или рецензенти реномираних интернационалних и домаћих научних часописа, као и публикација које издаје Факултет (монографије, зборници радова са Симпозијума, уџбеници, помоћни уџбеници).

Већина наставника и сарадника Технолошког факултета су укључени у научноистаживачке и развојне пројекте које финансира Министарство науке, али и у пројекте које финансирају међународне институције, државне институције, органи локалне самоуправе и домаћа предузећа.

Факултет приликом избора нових сарадника укључује кандидате из реда најбољих студената, чијим укључењем у научноистраживачки рад се остварује мисија континуираног обезбеђења научног подмлатка.

Ненаставно особље чине лица која обављају стручне, административне и техничке послове, укључујући правне, рачуноводствено-финансијске, студијско-аналитичке, информатичке, библиотечке и друге. Ненаставно особље на Факултету чини 37 запослених, од којих 13 са високом стручном спремом, 5 са вишом стручном спремом, 13 са средњом стручном спремом и 6 са основном школом.

Од оснивања Технолошкоф акултета уписана је 30 генерација са 4704 студената. До данас је дипломирало 1253 студента, магистрирала 53, а докторирало 23 кандидата – званични су подаци једине високошколске установе у Лесковцу.

Технолошки факултет у Лесковцу данас представља врхунску образовну и научно-истраживачку организацију и институцију од посебног друштвеног интереса која успешно прати развој хемијских, фармацеутско-козметичких, полимерних, прехрамбених, текстилних технологија, као и технологија у области заштите животне средине, и која представља основу за модерну привреду у оквиру технолошког развоја наше земље у 21. веку.