Мексиканац у Нишу: Кад одем одавде, недостајаће ми ваш бурек

Осим на матерњем шпанском и енглеском, овај авантуриста може да прича на италијанском, мађарском, румунском, бугарском, албанском, српском, помало и на грчком језику.

За десетак дана у овом граду упознао је гостопримство какво, каже, увек изненађује и оплемењује. Упознаје људе, њихове навике, посматра где и како живе, слуша шта имају да му кажу, говори им о својим авантурама и све то му омогућава да “живи свој сан”.

- Тако што упознајем друге људе боље упознајем своју личност, а тиме што упознајем себе лакше спознајем свет – каже Хорацио.

Након што је у родном Мексико Ситију уз стипендију завршио права на престижном универзитету УНАМ (Универсидад Национал Аутонома де Меxицо) са пријатељима је кренуо на хуманитарно путовање. Оставио је сигурно радно место у успешној адвокатској фирми и са друговима купио стари школски аутобус којим су заједно пошли да посећују сирочад дуж целе Латинске Америке.

Деци без родитеља поклањали су школски прибор, одећу и играчке и упућивали их једне на друге. Планирао је да то путовање траје само годину дана, међутим, када је мисија била завршена, решио је да се врати у Мексико Сити, али не истим путем, већ обилазећи свет. Тај обилазак још траје.

Ранац, мало одеће и шатор довољан су пртљаг.

- Очекивао сам да ћу у западној Европи затећи хладне људе и високе цене. Прве земље на мојој листи биле су Француска, Енглеска и Италија, из Милана сам слетео у Будимпешту. Због лепих девојака тамо почео сам да учим мађарски. То што сам успео показало ми је да могу да научим сваки језик на свету - каже Хорацио.

Одатле је отишао у Румунију, где се заинтересовао за православље, онда у Бугарску, Македонију, Србију, на Косово, а у фебруару ове године по једном је преноћио у скоро сваком манастиру на Светој Гори и са једним монахом провео неколико дана.

О балканској култури и историји знао је много и пре доласка. О настанку првих неолитских цивилизација у Лепенском виру, доласку Словена, Отоманском царству, првом и другом светском рату и распаду Југославије учио је у основној школи.

- Знам и ко је Франц Фердинанд, како је убијен у Сарајеву и шта је све то изазвало, па то нам је било једно од испитних питања у школи – прича Хорацио.

У разноликости народа који живе на Балкану и драматичним историјским променама, овај Мексиканац види његов значај.

У једној балканској земљи, овај момак стекао је славу. У Бугарској је 2010. године победио у шоу емисији “Добро дошао у Бугарску” чији су такмичари искључиво странци. Његова непосредност и духовитост донели су му главну награду - традиционалну бугарску кућу у селу Драганово на 15 километара од Великог Трнова.

Сада Хорацио осим куће у Мексико Ситију, у комшилуку Фриде Кало и Дијега Ривере, има и дом поред бивше бугарске престонице.

Ипак, то га није одвратило од путовања.

- Имам листу земаља које треба да посетим. У Бугарску свраћам повремено и ево читам “Момчето од провинцијата” Љубена Станева да усавршим језик. Следећа је Русија. А кад се вратим кући у Мексико, остаје само да дам државни испит, узмем диплому и вратим се послу – прича овај момак.

Хорацио Јеронимо Гонзалез Медрано каже да ће му по одласку из Србије, после искрених и добронамерних људи, највише недостајати бурек.