Meksikanac u Nišu: Kad odem odavde, nedostajaće mi vaš burek

Osim na maternjem španskom i engleskom, ovaj avanturista može da priča na italijanskom, mađarskom, rumunskom, bugarskom, albanskom, srpskom, pomalo i na grčkom jeziku.

Za desetak dana u ovom gradu upoznao je gostoprimstvo kakvo, kaže, uvek iznenađuje i oplemenjuje. Upoznaje ljude, njihove navike, posmatra gde i kako žive, sluša šta imaju da mu kažu, govori im o svojim avanturama i sve to mu omogućava da “živi svoj san”.

- Tako što upoznajem druge ljude bolje upoznajem svoju ličnost, a time što upoznajem sebe lakše spoznajem svet – kaže Horacio.

Nakon što je u rodnom Meksiko Sitiju uz stipendiju završio prava na prestižnom univerzitetu UNAM (Universidad Nacional Autonoma de Mexico) sa prijateljima je krenuo na humanitarno putovanje. Ostavio je sigurno radno mesto u uspešnoj advokatskoj firmi i sa drugovima kupio stari školski autobus kojim su zajedno pošli da posećuju siročad duž cele Latinske Amerike.

Deci bez roditelja poklanjali su školski pribor, odeću i igračke i upućivali ih jedne na druge. Planirao je da to putovanje traje samo godinu dana, međutim, kada je misija bila završena, rešio je da se vrati u Meksiko Siti, ali ne istim putem, već obilazeći svet. Taj obilazak još traje.

Ranac, malo odeće i šator dovoljan su prtljag.

- Očekivao sam da ću u zapadnoj Evropi zateći hladne ljude i visoke cene. Prve zemlje na mojoj listi bile su Francuska, Engleska i Italija, iz Milana sam sleteo u Budimpeštu. Zbog lepih devojaka tamo počeo sam da učim mađarski. To što sam uspeo pokazalo mi je da mogu da naučim svaki jezik na svetu - kaže Horacio.

Odatle je otišao u Rumuniju, gde se zainteresovao za pravoslavlje, onda u Bugarsku, Makedoniju, Srbiju, na Kosovo, a u februaru ove godine po jednom je prenoćio u skoro svakom manastiru na Svetoj Gori i sa jednim monahom proveo nekoliko dana.

O balkanskoj kulturi i istoriji znao je mnogo i pre dolaska. O nastanku prvih neolitskih civilizacija u Lepenskom viru, dolasku Slovena, Otomanskom carstvu, prvom i drugom svetskom ratu i raspadu Jugoslavije učio je u osnovnoj školi.

- Znam i ko je Franc Ferdinand, kako je ubijen u Sarajevu i šta je sve to izazvalo, pa to nam je bilo jedno od ispitnih pitanja u školi – priča Horacio.

U raznolikosti naroda koji žive na Balkanu i dramatičnim istorijskim promenama, ovaj Meksikanac vidi njegov značaj.

U jednoj balkanskoj zemlji, ovaj momak stekao je slavu. U Bugarskoj je 2010. godine pobedio u šou emisiji “Dobro došao u Bugarsku” čiji su takmičari isključivo stranci. Njegova neposrednost i duhovitost doneli su mu glavnu nagradu - tradicionalnu bugarsku kuću u selu Draganovo na 15 kilometara od Velikog Trnova.

Sada Horacio osim kuće u Meksiko Sitiju, u komšiluku Fride Kalo i Dijega Rivere, ima i dom pored bivše bugarske prestonice.

Ipak, to ga nije odvratilo od putovanja.

- Imam listu zemalja koje treba da posetim. U Bugarsku svraćam povremeno i evo čitam “Momčeto od provincijata” Ljubena Staneva da usavršim jezik. Sledeća je Rusija. A kad se vratim kući u Meksiko, ostaje samo da dam državni ispit, uzmem diplomu i vratim se poslu – priča ovaj momak.

Horacio Jeronimo Gonzalez Medrano kaže da će mu po odlasku iz Srbije, posle iskrenih i dobronamernih ljudi, najviše nedostajati burek.