На данашњи дан погинуло шеснаесторо Нишлија

На споменик жртвама венце су положили представници Града, Општине Црвени крст и Удружења бораца рата 1999. године.

Ниш је једини град у Србији који је у НАТО бомбардовању гађан касетним бомбама. На мети су били искључиво цивилни циљеви на које је, у два дана  бачено 36 контејнера са око 100 хиљада бомби.

На споменик жртвама, венце су положили представници Града Ниша, Оштине Црвени крст и Удружења бораца рата 1999. године.

Иако су многе локације у Србији очишћене, касетне муниције има у још 16 општина и - према истраживању европских институција - око 80.000 грађана и даље је изложено опасности.

Нишлија Ђорђе Петровић са гелерима касетних бомби у телу живи од бомбардовања. Имао их је 48, три је сам извукао, а остали су у рукама, левој нози, дуж кичме, а један је санитиметар од срца.

"Човек са 45 гелера у телу се сваког дана пробуди, погледа себе у огледало и каже добро је, жив сам, идемо даље", рекао је Ђорђе.

У Србији је, према подацима НАТО команде, касетним бомбама гађано 219 локација са око 350.000 пројектила.

После Ниша, највише је страдао Копаоник, на коме су прошле године погинула 2 војника. Пиротехничар Слађан Вучковић, коме је касетна бомба однела обе руке и део ноге, један је од 32 заговарача у свету за забрану касетне муниције.

"Боли у души. Ја имам унука од три и по године и унука од две године. Ја ту децу нисам држао", каже Слађан Вучковић.

Код нас је од касетних бомби погинуло 40 људи. У свету је страдало 13.000 цивила, од којих су трећина деца.

Жан Батело из Хендикеп центра напомиње да све жртве јединствено поручују да касетну муницију треба забранити.

Тој идеји се придружило 46 земаља у свету, а Србија још увек није, истиче Батело.

Захваљујући међународним донацијама, руски деминери су до сада очистили неколико локација у Нишу, а наредних месеци радиће на деминирању трасе будућег јужног тока.

Заменик команданта градског сектора за ванредне ситуације Жарко Ранковић каже да се наши суграђани могу осећати потпуно безбедно, јер су бомбе у потпуности уклоњене са места где се они крећу.

У протеклих 14 година у Нишу је од касетних бомби очишћено око 400.000 квадрата.

Међутим, и даље се највише неексплодираних убојних средстава налази у северној индустријској зони града. Зато потенцијални инвеститори инсистирају да провере локацију, пре него што у граду започну посао.