Након 26 година мењања станова, коначно у свом дому

После 26 година подстанарског живота, бројних селидби и становања у неусловним просторијама, ова интерно расељена породица је добила на коришћење стан у згради за социјално становање која је изграђена 2010. године донацијом УНХЦР-а, у сарадњи са Комесеријатом за избеглице Републике Србије, Градом Лесковцем и Центром за социјални рад који води рачуна о њеном наменском коришћењу.

У оквиру ове зграде постоји двадесет станова и у њој тренутно живи деветнаест породица, тачније тридесет и пет корисника. Петнаест породица је из категорије интерно расељених лица а четири породице припадају социјално угроженим категоријама. Пре око годину дана једна породица је самовољно напустила стан у овој згради и тиме су се стекли услови да се распише Јавни позив за избор новог корисника на који је пристигла само пријава госпође Милеве.

У име Локалне самоуправе и градоначелника Лесковца се обратио Владимир Бранковић, члан Градског већа који сваког уторка и четвртка разговара са грађанима Лесковца у сали Градског већа. Он је био прва инстанца којој се госпођа Милева обратила јер је становала у оронулој изнајмљеној кући са болесним супругом и сином. Он је појаснио начин на који је породица Стаменковић остварила своје право:

„Поступак је подразумевао расписивање Јавног позива за избор корисника помоћи, на који је пристигла само једна пријава. Наком детаљне провере приложене документације утврђеноо је да пријава испуњава све услове прописане Правилником о условима и мерилима за избор корисника помоћи и Комисија је након прописаног рока за жалбу донела Одлуку којом се стан даје на коришћење Стаменковић Милеви и члановима њене породице која је 30. марта ове године на Дан отворених врата разговарала са градоначелником и изнела свој проблем. Навела је оно што је касније приликом конкурисања на Јавни позив доказала да је избеглица која живи у изнајмљеном стану. Градоначелник јој је обећао да ће наћи решење за њен проблем и зато смо данас овде јер је обећање испуњено.“

Директор Центра за социјални рад је појаснио да ове станове није могуће откупити већ да једино постоји могућност коришћења, потребно је испунити такозвани имовински цензус који не може да буде већи од просечне месечне зараде на територији града Лесковца. „Ми смо данас веома задовољни што смо изашли у сустет овој породици и омогућили им да после дуго година нађу сигурност и леп стан који ће убудуће да користи.“

Госпођа Стаменковић је рекла: „Захваљујем се градоначелнику који је обећао да ће настојати да реши наше тешке услове у којима живимо од 1992. године. Захваљујем се и осталим учесницима као што је директор Центра за социјални рад, члан Градског већа Владимир Бранковић који је дошао да види како је изгледала зграда у којој смо живели, Андријани из Центра која ми је највише помогла око администрације. Свима хвала што су нам омогућили да добијемо овакав стамбени простор поготово што је супруг јако тешко болестан, не може да се креће, а живимо у јако лошим условима.“