Nakon 26 godina menjanja stanova, konačno u svom domu

Posle 26 godina podstanarskog života, brojnih selidbi i stanovanja u neuslovnim prostorijama, ova interno raseljena porodica je dobila na korišćenje stan u zgradi za socijalno stanovanje koja je izgrađena 2010. godine donacijom UNHCR-a, u saradnji sa Komeserijatom za izbeglice Republike Srbije, Gradom Leskovcem i Centrom za socijalni rad koji vodi računa o njenom namenskom korišćenju.

U okviru ove zgrade postoji dvadeset stanova i u njoj trenutno živi devetnaest porodica, tačnije trideset i pet korisnika. Petnaest porodica je iz kategorije interno raseljenih lica a četiri porodice pripadaju socijalno ugroženim kategorijama. Pre oko godinu dana jedna porodica je samovoljno napustila stan u ovoj zgradi i time su se stekli uslovi da se raspiše Javni poziv za izbor novog korisnika na koji je pristigla samo prijava gospođe Mileve.

U ime Lokalne samouprave i gradonačelnika Leskovca se obratio Vladimir Branković, član Gradskog veća koji svakog utorka i četvrtka razgovara sa građanima Leskovca u sali Gradskog veća. On je bio prva instanca kojoj se gospođa Mileva obratila jer je stanovala u oronuloj iznajmljenoj kući sa bolesnim suprugom i sinom. On je pojasnio način na koji je porodica Stamenković ostvarila svoje pravo:

„Postupak je podrazumevao raspisivanje Javnog poziva za izbor korisnika pomoći, na koji je pristigla samo jedna prijava. Nakom detaljne provere priložene dokumentacije utvrđenoo je da prijava ispunjava sve uslove propisane Pravilnikom o uslovima i merilima za izbor korisnika pomoći i Komisija je nakon propisanog roka za žalbu donela Odluku kojom se stan daje na korišćenje Stamenković Milevi i članovima njene porodice koja je 30. marta ove godine na Dan otvorenih vrata razgovarala sa gradonačelnikom i iznela svoj problem. Navela je ono što je kasnije prilikom konkurisanja na Javni poziv dokazala da je izbeglica koja živi u iznajmljenom stanu. Gradonačelnik joj je obećao da će naći rešenje za njen problem i zato smo danas ovde jer je obećanje ispunjeno.“

Direktor Centra za socijalni rad je pojasnio da ove stanove nije moguće otkupiti već da jedino postoji mogućnost korišćenja, potrebno je ispuniti takozvani imovinski cenzus koji ne može da bude veći od prosečne mesečne zarade na teritoriji grada Leskovca. „Mi smo danas veoma zadovoljni što smo izašli u sustet ovoj porodici i omogućili im da posle dugo godina nađu sigurnost i lep stan koji će ubuduće da koristi.“

Gospođa Stamenković je rekla: „Zahvaljujem se gradonačelniku koji je obećao da će nastojati da reši naše teške uslove u kojima živimo od 1992. godine. Zahvaljujem se i ostalim učesnicima kao što je direktor Centra za socijalni rad, član Gradskog veća Vladimir Branković koji je došao da vidi kako je izgledala zgrada u kojoj smo živeli, Andrijani iz Centra koja mi je najviše pomogla oko administracije. Svima hvala što su nam omogućili da dobijemo ovakav stambeni prostor pogotovo što je suprug jako teško bolestan, ne može da se kreće, a živimo u jako lošim uslovima.“