Општина Алексинац не жели да помаже социјално угроженима?

У последњих месец дана , порталу алексинчани.инфо се јавља све више грађана општине Алексинац који тврде да им општински функционери нису помогли, иако су у питању давања за најугроженије.Удружењу самохраних родитеља општина није дала нити један динар из буџета. Инвалиду који је затражио помоћ за куповину помагала општина није дала нити један динар, такође.

Најновији случај јесте сиромашна ученица техничке школе. Иако је директор покренуо акцију да се том детету помогне, општина се није укључила, макар куповином месечне карте. Општинска власт није имала новца за то. У исто време председник општине је дао за концерт Рамба Амадеуса 500.000 динара. За новогодишњи ручак 400.000 динара. За куповину спортског аутомобила 1,700 000 динара.За запошљавање 95 чланова СНС-а издвојено преко 350.000 евра на годишњем нивоу. За инфо центар 30.000 евра. А за социјално најугроженије, увек исти одговор, НЕМА ПАРА У БУЏЕТУ.

Како се општинско руководство опходи према социјално угроженим сведочи саговорница портала ЈужнаСрбија.инфо:

„Пре неки дан одем у зграду Скупштину општине Алексинац и тражила сам да разговарам са председником скупштине. Хтела сам да питам да ми изађе у сусрет за неки посао, јер сам чула да моја комшика иде у пензију. Јутрос сам отишла у 8, јуче ме звали, дошло је између 50 и 100 људи. Они су нас сместили у салу скупштине, малтене као прасиће. Дошао је онда и председник општине Ненад Станковић и председник скупштине Грујица Вељковић.“

„Прво се обратио председник општине који је рекао „ко је дошао да моли за помоћ за новчана средства усмено, не може да нам се обрати, само може писмено. И нек приђе да узме и попуни образац, јер ми нисмо социјална установа“. Онда је рекао „ко је дошао ради запошљења, ни ту им не можемо помоћи, јер нисмо национална слузба за запошљавање“. На то је почела да виче једна жена „па, коме да се обратимо ваљда сте ви председник општине. И како сте могли да нађете посао за ваших 95 чланова странке које сте запослили у последњих 6 месеци, а за нас не можете“, а он је на то рекао „па, госпођо, ја бринем за рад у овој жутој згради у којој више нема слободних радних места и не могу да изведем 70 човека, па да стрељам да бих ослободио радна места!“" – сведочи саговорница.

"Ја сам се много изнервирала и изашла, јер он није ни човек, ни неко ко жели да помогне и кајем се што нисам укључила телефон, јер он је викао, скакао са столице, у једном тренутку сам мислила да ће скочити на ону зену.“, наводи.

„Тај човек прима 120.000 динара плату да би управљао општином и помагао њеним грађанима, а он те грађане понизава на најгори могући начин.“ – додаје наша саговорница.