Отворен Ургентни центар са 23 лежаја

Ургентни центар отворио је државни секретар Министарства здравља проф. др Владимир Ђукић, у присуству државног секретара тог министарства Милоша Јефтовића и руководства Клиничког центра (КЦ).

"Министарство здравља ставило је као апсолутни приоритет Клинички центар у Нишу, чиме спроводи своју замисао о што бржој ревитализацији у здравственом смислу југа Србије", рекао је Ђукић приком отварања Ургентног центра.

Одговарајући на питање како коментарише чињеницу да је нишки Клинички центар последњи у Србији који отвара Ургентни центар, Ђукић је рекао да је "то фактор инертности претходних руководстава и одсуство сваке воље за разлику од изузетне енергије садашњег руководећег тима проф. др Зорана Радовановића".

Ђукић је казао да је "посао лекара и особља у ургентним центрима и одељењима интензивне неге најтежи могући посао и да мора да буде боље плаћен у односу на друге делове Клиничког центра".

Он је најавио да ће се тражити модус како да се запосленима са највећим степеном оптерећења тај тежак рад и призна.

Ургентно одељење у склопу хирушке клинике прерасло је од 19. октобра у Ургентни центар и тиме се сврстало "раме уз раме" са осталим Клиничким центрима у Србији, рекао је врашилац дужности директора КЦ проф. др Зоран Радовановић.

Он је напоменуо да је руководећи тим обећао отварање Ургентног центра и да је то обећање испуњено за мање од 100 дана, као и да је ово важан корак у брзом и ефикасном збрињавању болесника са подручја које обухвата 2,5 милиона становника.

Директор Ургентног центра у Нишу примаријус Миодраг Лазић рекао је да ће тај центар имати два моноблока, за хирушка стања који је потпуно опремљен и интернистичка стања који је у изградњи.

Ургентни центар је место где долазе најтежи пацијенти, ту се ради реанимација, брза дијагностика и интервенција, болесник се задржава од 48 до 72 сата и упућује на интензивну негу на неку од клиника у зависности од доминантности повреде.

Лазић је рекао да је за два месеца у Ургентном центру, рачунајући ранији капацитет од девет лежајева, обављено 4.130 прегледа, 185 пријема и урађена је 81 операција.

Годишњи просек прегледа у ургентном одељењу, а сада у Ургентном центру са проширењем капацитета, износи између 32.000 и 36.000 пацијената.

Важност брзог збрињавања полутрауматизованих пацијената и губитка такозваног "златног сата" за указивање помоћи, Лазић је илустровао податком да је у 90 одсто случајева искрварење оновни узрок смртног исхода.