Печурке допуњавају кућни буџет

"Сакупљам их зато што је то здрава и природна храна и зато што их добро познајем", каже Антић. "Не сакупљам само комерцијалне гљиве, већ можда двадесетак које сам потпуно освојио."

Четворочлана породица Манић из Бреснице код Врања, већ двадесет година живи од откупа и прераде печурака. Прошле године откупили су по десет тона вргања и лисичарке, а ове сезоне, до сада, три тоне.

Откупна станица "Шумско воће"

Сунчица Манић, власница откупне станице "Шумско воће" каже да прва класа иде у извоз, друга се коцка, замрзава, нешто се суши и прерађује, и опет се спрема за извоз.

Као печурке после кише

И домаће тржиште се буди, а производња печурака повећава. На територији Врања има седам произвођача шампињона и пет откупних станица.

Сушење печурака

Жикица Антанасијевић, члан градског већа за пољопривреду, каже да је се број откупних станица повећава захваљујући програму за развој воћарства који је, уз подршку данске амбасаде, организовала и спровела Градска управе, како би подстакли повећање производње.

Врањанци су научили да препознају и разликују отровне печурке од јестивих. Доктор Љубиша Стојилковић, начелник Службе за пријем и збрињавање ургентних стања, каже да на одељењу ове године, осим пробавних тегоба, није било тровања.

Симптоми тровања су мучнина и повраћање, а отровне печурке могу да изазову несвестицу и халуцинације.

"Управо свеже гљиве, због високог садржаја протеина који се креће од 2,4 до 10 одсто и због специфичног укуса и мириса, могу делимично да замене месо", објашњава Вања Савић, виши дијететичар нутрициониста.

"Шумско месо" је јефтиније од животињског. У откупним станицама килограм вргања кошта 300, а лисичарке 500 динара, док се суве печурке продају по три пута вишој цени.