Pečurke dopunjavaju kućni budžet

"Sakupljam ih zato što je to zdrava i prirodna hrana i zato što ih dobro poznajem", kaže Antić. "Ne sakupljam samo komercijalne gljive, već možda dvadesetak koje sam potpuno osvojio."

Četvoročlana porodica Manić iz Bresnice kod Vranja, već dvadeset godina živi od otkupa i prerade pečuraka. Prošle godine otkupili su po deset tona vrganja i lisičarke, a ove sezone, do sada, tri tone.

Otkupna stanica "Šumsko voće"

Sunčica Manić, vlasnica otkupne stanice "Šumsko voće" kaže da prva klasa ide u izvoz, druga se kocka, zamrzava, nešto se suši i prerađuje, i opet se sprema za izvoz.

Kao pečurke posle kiše

I domaće tržište se budi, a proizvodnja pečuraka povećava. Na teritoriji Vranja ima sedam proizvođača šampinjona i pet otkupnih stanica.

Sušenje pečuraka

Žikica Antanasijević, član gradskog veća za poljoprivredu, kaže da je se broj otkupnih stanica povećava zahvaljujući programu za razvoj voćarstva koji je, uz podršku danske ambasade, organizovala i sprovela Gradska uprave, kako bi podstakli povećanje proizvodnje.

Vranjanci su naučili da prepoznaju i razlikuju otrovne pečurke od jestivih. Doktor Ljubiša Stojilković, načelnik Službe za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja, kaže da na odeljenju ove godine, osim probavnih tegoba, nije bilo trovanja.

Simptomi trovanja su mučnina i povraćanje, a otrovne pečurke mogu da izazovu nesvesticu i halucinacije.

"Upravo sveže gljive, zbog visokog sadržaja proteina koji se kreće od 2,4 do 10 odsto i zbog specifičnog ukusa i mirisa, mogu delimično da zamene meso", objašnjava Vanja Savić, viši dijetetičar nutricionista.

"Šumsko meso" je jeftinije od životinjskog. U otkupnim stanicama kilogram vrganja košta 300, a lisičarke 500 dinara, dok se suve pečurke prodaju po tri puta višoj ceni.