Пироћанац живи на дрвету: Слобода нема цену

Тако је, каже, одлучио сам. После "живота без среће", о коме детаље не открива, и неколико година рада у иностранству што му је обезбедило пензију, сада је у спрези са природом, без друштвених стега и потпуно слободан.

"Тамо се нисам уклопио, а овакву слободу ни за какав новац не можете да купите. Не долази вам рачун за струју, за воду... А имате све оно највредније што вам природа дарује", прича Панта.

Пошто су хладни дани прошли, из пећине дуге, како процењује, 25 метара у двориште поред колибе на дрвету довео је своје љубимце - дивљу свињу од 200 килограма, петнаест коза и јарића, псе, мачке и кокошке.

"Дивљу свињу сам нашао тамо на планини кад је била само девет килограма тешка и чувам је три године. Видите колико је Мара порасла! Сваког дана пије два литра млека, па због ње чувам и козе. Припитомио сам је, ради све што желим", каже Панта, а све то и доказује.

Пажњу јавности годинама привлачи и све новинске текстове о себи уредно чува и показује. Жели да се зна да је спреман да помогне сваком ко одлучи да се на њега угледа.

Дивља свиња му јабуку једе из руке, а клас кукуруза буквално са стомака. То што га је као прасе једном ујела одмах јој је опростио. Триковима је научио и јарца од преко стотину килограма.

"Он и Мара се баш и не воле, али ме обоје слушају. Јарац ми стави предње ноге на рамена, усправи се, прислоним му флашу и обојица пијемо, свако из своје", испричао је Панта, а онда све то и показао.

Купа се у реци, греје на ватру у бурету, спава на земљи. Не каже да је лако, али у свему томе, па и детаљној причи о начину живота који је изабрао, неизмерно ужива.

"Спавам, а дође пацов, осетим га на руци. Ништа - померим га и наставим. Ове зиме су нас у пећини напали вуци, однели су две козе и четири јарића. Али није било опасно, узели их и нису се више враћали", прича Панта.

Додаје да су од ових на планини много опаснији "вуци из града" јер, каже, они долазе често, а не само једном по плен.

"Ово ми је друга кућа на дрвету. Направио сам је након што су ми неколико стотина метара ниже прву запалили. И овде се види траг тестером, као да су покушали да ми дрво исеку", пожалио се Панта.

Ипак, више је оних комшија који код њега радо долазе да попричају, донесу нешто хране за животиње или купе млеко. Признаје да му друштво понекад недостаје када остане дуго сам на планини.

"Кроз планину носим само ово сељачко одело старо преко 150 година. Капа се зове 'козињавка', спасава ме од стршљена, јер се уплету у њу ако ми лете око главе. Овај канап на панталонама ме чува од змија, виси, па их привуче да прво њега ухвате", прича он.

Јасно му је да не може свако да разуме зашто је напустио кућу и одабрао овакав начин живота, али никоме не дозвољава да га преиспитује.

"Имао сам пет жена, ниједном се нисам женио, и имам шесторо деце. Породица нема разлога да ми се меша у живот, па ни ја се не мешам у њихов", изричит је Панта, у интервјуу за Анадолију.