Пирот: Ткаље не дају да изумре стари занат

Пирот, град у близини границе с Бугарском, се некад налазио на важном трговачком путу између Истока и Запада. Готово свака кућа у том граду на југоистоку Србије има по један пиротски ћилим - прострт на поду, пребачен преко намештаја или окачен на зиду, преноси АП.

Па ипак, вековима старом занату ткања ћилима прети изумирање, а једна група жена се бори да га одржи у животу.

"Ткање ћилима у Пироту је у највећој кризи у својој историји... један редак занат на ивици нестанка", кажу у групи Дамско срце.

Чувене због своје лепоте и део богатог српског наслеђа, пиротске ћилиме ткају локалне жене од домаће вуне према посебним правилима старим стотинама година.

"То је врло спор процес. Потребно је много времена да се изатка пиротски ћилим", каже Славица Ћирић, која је пре неколико година покренула пројекат Дамско срце уз помоћ власти и донора, међу којима је и УСАИД.

Седећи на ниским дрвеним клупама, жене танано ткају, користећи само своје прсте на нитима вуне разапетим на вертикалним ткалачким становима. Због тога што се тка ручно, а геометријска шара је комплексна, једна ткаља може да изатка мање од једног квадратног метра ћилима месечно, објашњава Ћирићева.

Марина Цветковић из београдског Етнографског музеја каже да су пиротски ћилими познати по свом богатству боја и композицији. Постоји готово 100 мотива ових ћилима. Оригинални су изузетно густо ткани, танки и исто изгледају с лица и с наличја.

"Сигурно знамо да су пиротски ћилими постојали у 18. и 19. веку, али неки стручњаци процењују да потичу још из 16. века", истиче Цветковићева.

Број ткаља је са 5.000 пре једног века данас опао на свега десетак које се тиме професионално баве и неколико старијих жена, напомиње Славица Ћирић, додајући да све ове жене воле свој посао.

"За већину људи, то су само живописни ћилими, али ми у њима видимо нешто више. Видимо причу испричану кроз симболе и боје", каже Ћирићева.