Професор Радомир Катић, ,,најдражи учитељ вароши власотиначке’’

ВЛАСОТИНЦЕ - Звање ,,најдражи учитељ вароши власотиначке’’, које се додељује једном годишње и које је додељено професору Радомиру Катићу баш приличи уз име и дело дугогодишњег професора, оснивача и првог директора Власотиначке гимназије 1962. године.

Професор Катић је, беседе у овој питомини на југу Србије, део незаобилазне историје овога краја, пример професорске мудрости и знања. Иако је давно зашао у девету деценију живота, где год се нађе шири ведро расположење. Волео је и воли професор Катрић овај крајичак природних лепота југа Србије, родни крај, обожава ,,Вински бал’’ и са носталгијом се сећа дана проведених за професорском катедром у Власотиначкој гимназији!

У граду на Власини, где се суграђани добро познају, о професору Катићу говоре бираним речима. Нема готово ниједног правника, економисте, професора, лекара, некадашњег ученика Власотиначке гимназије, коме професор Катић није предавао историју.

Професор Катић је знао својим непоновљив шармом, изваредном дикцијом и одличним познавањем историје да заинтересује и најмање стрпљиве ученика. Ретко је бележио слабе оцене, јер је ученике било срамота да на час професора Катића дођу неприпремљени.

Ника професор Катић на час није одлазио без креда различитих боја. На табли је изванрендим рукописом исписивао оно што треба упамтити и дежурним ученицима, кад звоно означи крај, било је жао да уклоне те прелепе белешке!

-Предавања професора Катића – каже др Славко Крстић, познати лекар-гинеколог, ученик Власотиначке гимназије, била су песме у прози, непоновљи исечак живота за вечито трајање.

У маниру великог глумца – а обожава Бору Станковића и његовог Миткета – годинама је говорио професор Катић о лепоти људског трајања, о значају дружења и поштовању саговорника.

-Волео сам професорски позив, волео ђаке, а осећам и велико поштовање које гаје према мени иако је давно прошло време када сам одржао последњи час! – вели професор Катић.

У родном крају који воли – и у годинама ,,трећег доба’’, у деветој деценији живота, професор Катић се бори за заштиту њених природних лепота. На улицама ове лепе вароши може се видети како достојанствено шета и као да ту, на отвореном простору, држи неки нови час историје и то увек обучен у ново, уредно одело и белу кошуљу коју неизоставно краси - лептир машна!

-Признање ,,најдражи учитељ вароши власотиначке’’, које је додељено професору Катићу дошле је у праве руке. Он је био и остао најбољи доказ како и у ово сурово време има колега и професора који се памте за цео живот – каже Божидар Спасић, такође дугогодишњи омиљени професор географије у Власотиначкој гимназији.

У недавно објављеној књизи-летопису Олге Станковић, ученице Власотиначке гимназије, ,,Били смо спремни за узлет’’ у којој се описује генерација 1963-1967. године, бираним речима се говори и о професору Катићу.

У запису са сусрета те генерације ученика у дому др Славка Крстића, професор Катић, између осталог, пише: ,,Сутон полако пада, а весеље је све јаче. Евоцирање успомена тече, а игра и песма непрекидно трају. Славкова фамилија и младе ,,конобарице’’ точе Славково вино за које се сматра да је најлепше на југу Србије.’’