Радимо да платимо рачуне

Фиксни трошкови сваког месеца просечној породици у Србији "поједу" око 30.000 динара. Од укупно 55.000 динара, колико, према званичној статистици, домаћинство укупно месечно приходује, две трећине оде на разне уплатнице, а преостане око 25.000 динара за храну и преживљавање.

И статистика региструје да рачуни узимају добар део примања породица. Према најновијим подацима на комуналије, струју, гориво, телефонирање одлази чак 34 одсто укупних просечних прихода домаћинства. Највећи трошак чине грејање, електрична енергија и одржавање стана, који "поједу" око 21 одсто примања, превоз "троши" просечно у Србији осам одсто зараде домаћинства, док за услуге интернета, кабловске и телефонирања одвајамо пет одсто прихода...

- Грејање, вода, одржавање зграде и разне ставке "инфостана" узму ми 8.000 динара - каже Милица Јовановић (38) из Београда, која живи у стану од 50 квадрата. - Просечно трошим струју за 3.500 динара, плус 500 динара за ТВ претплату. За интернет и кабловску издвајам још 2.700 динара, а мора да се плати и фиксни и два мобилна телефона, који из куће "изнесу" још најмање 3.000 динара. Готово 10.000 динара дајем и за вртић за дете.

ТРЕЋИНА ПРИХОДА ОД ПЕНЗИОНЕРА
Сспско домаћинство највише новца прибавља од запослених у сталном радном односу - 46,7 одсто, али зато трећину породице финансира - пензионер. Приходи породице од најстаријих суграђана износе 34,4 одсто укупних примања. Просечна месечна расположива средства по домаћинству у земљи су 55.280 динара у другом кварталу ове године.

Иако делује да породични новац највише одлази на исхрану, добар део заједничке зараде "поједу" рачуни. Највећи удар на домаћинство сваког месеца је храна, на коју оде и до 40 одсто прихода. Ипак, издаци који су фиксни сваког месеца, попут трошкова становања, енергената, превоза, вртића које имају породице све су "тежи". А када се томе дода плаћање кредита или кирије за стан, онда су ти трошкови дупло већи. Знатно је теже породицама у изнајмљеним становима или онима који су ушли у стамбене кредите.

- Може се рећи да радимо да бисмо измирили рачуне, а мислим да су у данашње време срећни они који могу да их измире, јер таквих је, нажалост, врло мало - оцењује Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача. - Мање од 30 одсто грађана Србије то може себи да приушти, док 70 одсто становништва није у могућности да подмири основне животне потребе.

За остало, доказују истраживања, мало остане. Тако домаћинство притиснуто све већим расходима може месечно да потроши свега 365 динара на образовање, а 1.167 динара у току месеца на изласке по кафанама и ресторанима. Мало више од 2.000 динара остаје им да промене обућу или одећу.