Radimo da platimo račune

Fiksni troškovi svakog meseca prosečnoj porodici u Srbiji "pojedu" oko 30.000 dinara. Od ukupno 55.000 dinara, koliko, prema zvaničnoj statistici, domaćinstvo ukupno mesečno prihoduje, dve trećine ode na razne uplatnice, a preostane oko 25.000 dinara za hranu i preživljavanje.

I statistika registruje da računi uzimaju dobar deo primanja porodica. Prema najnovijim podacima na komunalije, struju, gorivo, telefoniranje odlazi čak 34 odsto ukupnih prosečnih prihoda domaćinstva. Najveći trošak čine grejanje, električna energija i održavanje stana, koji "pojedu" oko 21 odsto primanja, prevoz "troši" prosečno u Srbiji osam odsto zarade domaćinstva, dok za usluge interneta, kablovske i telefoniranja odvajamo pet odsto prihoda...

- Grejanje, voda, održavanje zgrade i razne stavke "infostana" uzmu mi 8.000 dinara - kaže Milica Jovanović (38) iz Beograda, koja živi u stanu od 50 kvadrata. - Prosečno trošim struju za 3.500 dinara, plus 500 dinara za TV pretplatu. Za internet i kablovsku izdvajam još 2.700 dinara, a mora da se plati i fiksni i dva mobilna telefona, koji iz kuće "iznesu" još najmanje 3.000 dinara. Gotovo 10.000 dinara dajem i za vrtić za dete.

TREĆINA PRIHODA OD PENZIONERA
Sspsko domaćinstvo najviše novca pribavlja od zaposlenih u stalnom radnom odnosu - 46,7 odsto, ali zato trećinu porodice finansira - penzioner. Prihodi porodice od najstarijih sugrađana iznose 34,4 odsto ukupnih primanja. Prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu u zemlji su 55.280 dinara u drugom kvartalu ove godine.

Iako deluje da porodični novac najviše odlazi na ishranu, dobar deo zajedničke zarade "pojedu" računi. Najveći udar na domaćinstvo svakog meseca je hrana, na koju ode i do 40 odsto prihoda. Ipak, izdaci koji su fiksni svakog meseca, poput troškova stanovanja, energenata, prevoza, vrtića koje imaju porodice sve su "teži". A kada se tome doda plaćanje kredita ili kirije za stan, onda su ti troškovi duplo veći. Znatno je teže porodicama u iznajmljenim stanovima ili onima koji su ušli u stambene kredite.

- Može se reći da radimo da bismo izmirili račune, a mislim da su u današnje vreme srećni oni koji mogu da ih izmire, jer takvih je, nažalost, vrlo malo - ocenjuje Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. - Manje od 30 odsto građana Srbije to može sebi da priušti, dok 70 odsto stanovništva nije u mogućnosti da podmiri osnovne životne potrebe.

Za ostalo, dokazuju istraživanja, malo ostane. Tako domaćinstvo pritisnuto sve većim rashodima može mesečno da potroši svega 365 dinara na obrazovanje, a 1.167 dinara u toku meseca na izlaske po kafanama i restoranima. Malo više od 2.000 dinara ostaje im da promene obuću ili odeću.