Ректор не одговора на иницијативу Јужне Пруге

Представници Јужне Пруге сматрају да Универзитет у Нишу треба да преузме лидерску  улогу у процесима који могу имати огроман утицај на живот грађана овог дела Србије и при том сматрају да је децентрализација управо тема о којој се стручна јавност Ниша односно југа Србије мора  изјаснити.

Иницијатива је упућена средином јануара 2013. године,  непосредно пре него што се од министарке за регионални развој и локалну самоуправу Србије Верице Калановић могло чути да ће у току 2013. године бити донешена Стратегија децентрализације Србије .Ректор Универзитета у Нишу проф. др Драган Антић ни после месец дана од упућивања није одговорио на ову иницијативу

Текст отвореног писма ректору Универзитета у Нишу објављујемо у целости:

Поштовани,

уважавајући Вашу личну и посвећеност Универзитета у Нишу интензивној сарадњи са привредним и друштвеним субјектима на развојним програмима од значаја за локалну заједницу, али и шире окружење, а због потребе да се грађани овог дела Србије, али и постојеће институције, што активније укључе у процесе којима ће се убрзати темпо развоја југоистока Србије, чији је  универзитетски Ниш-престоница, изнећемо у наставку предлог којим се управо ка овом циљу, по нама, требају активизирати  расположиви потенцијали Ниша  и југоисточне Србије:

Национални савет за децентрализацију Републике Србије формиран је 26.03.2009. године одлуком Владе Републике Србије. Сачињен је од представника цивилног и јавног сектора. Основни задатак савета био је да припреми предлог и утврди нацрт Стратегије децентрализације Србије. Поред тога, истом одлуком формирана је Стручна радна група Националног савета за децентрализацију, као стручна подршка савету, као и Канцеларија Националног савета за децентрализацију задужена за административне послове Савета.

Члан Националног савета за децентрализацију са овог подручја, као представник града Ниша био је градоначелник Ниша, док су именовани чланови стручне радне групе са овог подручја били Младен Јовановић (НВО Протекта) и Бошко Ристић, народни посланик. Остали чланови Стручне радне групе Савета су: проф. др Маријана Пајванчић (Универзитет у Новом Саду),  проф. др Снежана Ђорђевић (Универзитет у Београду), проф. др Стеван Шогоров (Универзитет у Новом Саду),  др Мирослав Прокопијевић (Институт за европске студије, Београд), проф. др Јован Комшић (Универзитет у Новом Саду), Александар Попов (НВО Центар за регионализам, Нови Сад).

Приметно је то да у Стручној групи Савета није било представника Универзитета у Нишу.

Поменути Национални савет од свог оснивања одржао је само две седнице и практично је  две године био у блокади. Његов рад био је бојкотован   управо од  појединих његових  чланова. Због тога је већи број чланова Стручне групе Савета напустио то тело, што је довело до тога да су поједини чланови уз подршку НВО Центар за регионализам  из Новог Сада одлучили да понуде један алтернативни предлог Стратегије децентрализације, који би могао бити полазиште за израду званичне стартегије. У овом раду учествовали су Маријана Пајванчић, Снежана Ђорђевић, Стеван Шогоров, Ирена Пејић, Мирослав Прокопијевић, Јован Комшић и Александар Попов. Овако настали Предлог предвиђа асиметричан модел децентрализације Србије, формирање нових региона у Србији, који не би имали једнак ниво надлежности већ би сваки од њих те надлежности развијао у зависности од капацитета којима располаже.

Узевши у обзир да овакав след околности, с једне,  незваничан предлог асиметричног модела децентрализације, с друге стране, као и то да из овог дела Србије није било активних експертских представника у изради званичног предлога Стратегије децентрализације, а  још мање сопственог предлога Стратегије децентрализације, сматрамо неопходним формирање Стручног радног тима, сачињеног од и представника Универзитета у Нишу и представника цивилног сектора југоистока Србије,  са циљем стручног сагледавања, праћења и израде нацрта Стратегије децентрализације Србије.

Универзитет у Нишу добија прилику да  на овај начин покаже да заиста има довољно потенцијала, снаге и стручњака да постане покретач и привредног и друштвеног развоја овог региона. Грађани југоистока Србије добијају прилику да сазнају ставове који долазе од стручњака из овог дела Србије и Универзитета у Нишу. Јер, ипак је и потреба за децентрализацијом настала као израз помањкања поверења у централне власти, те је логично очекивати да се поверење и очекивање грађана усмерава ка онима који су грађанима ближи.

Ниш и југоисток Србије добијају прилику да утврде заједнички интерес, план и кораке  до остварења  суштинске децентрализације, чиме се шаље и јасна порука да југоисток Србије располаже адекватним потенцијалима, способним за проширење надлежности у управљању развојем и одлучивању.

Очекујемо од Вас да Универзитет у Нишу одреди представнике, који ће кроз овакав пример друштвено одговорног понашања укључити Универзитет у Нишу у актуелна друштвена дешавања са евидентно врло великим  значајем по овај део Србије.

Додатну актуелизацију овог питања намеће и најава Акционог плана Владе Србије за испуњавање препорука Европске комисије, по коме се Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе обавезује да до краја године буду именовани нови чланови Савета за децентрализацију Републике Србије и створени услови за његов рад.

Очекујемо од Универзитета у Нишу да не дозволи да буде маргинализован, већ да преузме на себе водећу улогу и напокон почне да представља место окупљања и покретања, активизирања и укључивања свих расположивих потенцијала југоистока Србије, а све у функцији развоја како овог дела Србије, тако и читаве Србије.

Представнике цивилног сектора у оваквом тиму одредиће организације цивилног друштва управо са територије југоистока Србије.

Од представника локалних самоуправа и народних посланика југоистока Србије очекујемо подршку  у раду оваквог тела, уз могућност да се број чланова оваквог тима увећа и  представницима грађана градова и општина југоистока Србије.

С` поштовањем,

                                                                                            kontakt@juznapruga.rs

                                                                                  Грађанска мрежа – ЈУЖНА ПРУГА