Седи, један: Трећина ђака функционално неписмена

Функционална писменост подразумева примену стеченог знања. На примеру читалачке писмености, то би значило да ђак разуме оно што је прочитао и да то потом уме да примени у пракси. Последње ПИСА тестирање показало је да чак 33 одсто петнаестогодишњака из Србије то није способно да уради.

У погледу математичке писмености ситуација је још гора. Близу 40 одсто ђака уопште не уме да примени математичка знања. Српски школарци функционално су неписмени и када је реч о науци (35 одсто), а нешто боље резултате бележе једино у области решавања проблема где у просеку сваки четврти ђак није функционално писмен.

- Остварили смо мали напредак, гледајући укупан број освојених поена, и то нас охрабрује, али функционална неписменост је и даље на високом нивоу, више него што предвиђа лисабонска агенда. Ово је јасан домаћи задатак за образовни систем. Морамо да пожуримо и осмислимо мере које могу да се предузму. Стратегија образовања има јасан предлог мера и њих што пре треба применити за помоћ у све три области - математичкој, читалачкој и научној писмености - каже Драгица Павловић Бабић, национална координаторка за тестирање ПИСА.

За

Од 65 земаља, Србија је у ПИСА истраживању заузела 43 место, усто као и на претходном тестирању. Од земаља у окружењу, испред нас су Хрватска и Словенија, а иза Црна Гора, Бугарска, Румунија и Албанија. Најбоље резултате остварили су ученици из источноазијских земаља, на првом месту из Шангаја, а затим следе средњошколци из Сингапура, Хонгконга, Тајпеха и Кореје, док су најлошија постигнућа показали ученици из Перуа.

ПИСА утврђује у којој мери су ученици који завршавају период општег образовања, узраста 15 година, усвојили знања и вештине неопходне за наставак школовања да би били успешни у професионалном и личном животу.

(Не)писменост по областима
39% математика
33% читалачка писменост
35% научна писменост
28% решавању проблема