Sedi, jedan: Trećina đaka funkcionalno nepismena

Funkcionalna pismenost podrazumeva primenu stečenog znanja. Na primeru čitalačke pismenosti, to bi značilo da đak razume ono što je pročitao i da to potom ume da primeni u praksi. Poslednje PISA testiranje pokazalo je da čak 33 odsto petnaestogodišnjaka iz Srbije to nije sposobno da uradi.

U pogledu matematičke pismenosti situacija je još gora. Blizu 40 odsto đaka uopšte ne ume da primeni matematička znanja. Srpski školarci funkcionalno su nepismeni i kada je reč o nauci (35 odsto), a nešto bolje rezultate beleže jedino u oblasti rešavanja problema gde u proseku svaki četvrti đak nije funkcionalno pismen.

- Ostvarili smo mali napredak, gledajući ukupan broj osvojenih poena, i to nas ohrabruje, ali funkcionalna nepismenost je i dalje na visokom nivou, više nego što predviđa lisabonska agenda. Ovo je jasan domaći zadatak za obrazovni sistem. Moramo da požurimo i osmislimo mere koje mogu da se preduzmu. Strategija obrazovanja ima jasan predlog mera i njih što pre treba primeniti za pomoć u sve tri oblasti - matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti - kaže Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka za testiranje PISA.

Za

Od 65 zemalja, Srbija je u PISA istraživanju zauzela 43 mesto, usto kao i na prethodnom testiranju. Od zemalja u okruženju, ispred nas su Hrvatska i Slovenija, a iza Crna Gora, Bugarska, Rumunija i Albanija. Najbolje rezultate ostvarili su učenici iz istočnoazijskih zemalja, na prvom mestu iz Šangaja, a zatim slede srednjoškolci iz Singapura, Hongkonga, Tajpeha i Koreje, dok su najlošija postignuća pokazali učenici iz Perua.

PISA utvrđuje u kojoj meri su učenici koji završavaju period opšteg obrazovanja, uzrasta 15 godina, usvojili znanja i veštine neophodne za nastavak školovanja da bi bili uspešni u profesionalnom i ličnom životu.

(Ne)pismenost po oblastima
39% matematika
33% čitalačka pismenost
35% naučna pismenost
28% rešavanju problema