Школска година почиње на време, откази за просветаре

„У овим школама се доцнило у уређењу школског простора.Али ће и оне запоичети свој рад најкасние до 10.септембра.Рад школе у Турековцу нећемо дозволити све док се не доврши и заштити септичка јама атмосферских и фекалниох вода у дворишту школе“, потврдио је за нашу редакцију професор Томислав Симоновић, начелник Школске управе у Лесковцу.

Ова школска година начелнику Симоновићу и Школској прави у Лесковцу доноси посебан проблем - где је велики број учитеља наставника остао вбез посла,од којих највише учитељи, њих двадесетак.

„За наступајућу школску годину у први разред основне школе уписано је 374 ученика мање. Недостатак школске деце приметан је и у овдашњим средњим школама где су са по два неуписана опдељења остале Пољопривредна школа и Средња хемијска школа у овоме граду“, подсећа нас у нашем разговору професор Симоновић, који је до сада једини начелник Школске управе који се одрекао годишњег одмора и свакодневно био на терену а све како би настава у школама започела несметано.

У основној школи „Петар Тасић“ у Лесковцу муку муче са формирањем мешовитих одељења ученика. Наиме услед наглашне инклузије Рома овде у нсатави ова школа је ове године уписала 75 ромских првачића и 21 првака из српске средине у месној заједници „Марко Црни“ где махом живи ромско становништво.

„Иако наша школа има у својој 60-годишњој традицији има велики број одшколованих запажених стрчњака, родитељи српске деце у непосредној близини школе одлучују се за упис првака у друге градске наводно елитиније школе“, истакао је за нашу редакцију Горан Филиповић директор ОШ.“Петар Тасић“ у Лесковцу.

Члан управног одбора школе и један од уредника у оближњем Дому културе Рома Максут Бакић овим поводом истиче:“Ја више волим да моји унучићи и други ромски ђаци похађају мешовито одељење, и да се друже са српском децом и од њих понешто науче а не да наставу похађају у етнички чистом ромском одељењу. Многи од родитеља из овдашњег ромског насеља Подворце размишљају да и они испишу своју децу из ове школе и упишу их у суседне школе где преовладавају ђаци срспске насионалсности“,наглашава Бакић.

„Језичка баријера је чест проблем код млађих наставника у нашој школи, у комуниацији са првачићима, па смо ми тим поводом уупослили и ромског сарадниака у настави“ рекао нам је директор Филиповић.

Према нашем сазнању око петстотине ђачких места у клупма ове школске године у школама у Јабланичком управном округу остаће упражњено, због недостатка деце и „беле куге“, нарочито у брдско –планинским школама региона.