Слатка руска Масленица у Гимназији "9.мај"

Масленица је руски верски празник, који је добио име по маслацу, јер се одржава у последњој недељи пре великог поста, када је дозвољено јести само млечне производе и јаја.

То је карневалски празник који траје недељу дана, у Недељи праштања, познатој код нас, као Бела недеља.

Поред пригодног уметничког програма, са руским народним песмама и играма, уприличеног за овај празник, ученици Гимназије су направили и традиционалне симболе Масленице, лутку од сламе, маске за дечаке, кокошнике, матрјошке и палачинке.

Као и до сада, велики број ученика је са задовољством узео учешће у припреми програма и обележавању Масленице.

Гости Масленице, били су и ученици ОШ "Ратко Вукићевић" и Правно-пословне школе у Нишу.

Масленица је верски и традициони празник источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је западно-хришћанским покладама.

Са гледишта хришћанства, Масленица је недељу пре почетка Великог поста. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по "маслацу" - "Масленица" и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке (рус. блины). У Украјини се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).

Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.