Slatka ruska Maslenica u Gimnaziji "9.maj"

Maslenica je ruski verski praznik, koji je dobio ime po maslacu, jer se održava u poslednjoj nedelji pre velikog posta, kada je dozvoljeno jesti samo mlečne proizvode i jaja.

To je karnevalski praznik koji traje nedelju dana, u Nedelji praštanja, poznatoj kod nas, kao Bela nedelja.

Pored prigodnog umetničkog programa, sa ruskim narodnim pesmama i igrama, upriličenog za ovaj praznik, učenici Gimnazije su napravili i tradicionalne simbole Maslenice, lutku od slame, maske za dečake, kokošnike, matrjoške i palačinke.

Kao i do sada, veliki broj učenika je sa zadovoljstvom uzeo učešće u pripremi programa i obeležavanju Maslenice.

Gosti Maslenice, bili su i učenici OŠ "Ratko Vukićević" i Pravno-poslovne škole u Nišu.

Maslenica je verski i tradicioni praznik istočnih Slovena. Slavi se u sedmoj nedelji pre pravoslavnog Uskrsa. Maslenica ima svoje korene u paganskoj i hrišćanskoj tradiciji. U slovenskoj mitologiji, Maslenica je proslava skorog kraja zime i slična je zapadno-hrišćanskim pokladama.

Sa gledišta hrišćanstva, Maslenica je nedelju pre početka Velikog posta. Tokom nedelje Maslenice, meso je već zabranjeno pravoslavnim hrišćanima. Dozvoljeni su mleko, sir i drugi mlečni proizvodi, pa je po "maslacu" - "Maslenica" i dobila ime. Glavno jelo za vreme Maslenice su palačinke (rus. blinы). U Ukrajini se za Maslenicu jedu vareniki (vrsta knedli, punjeno testo).

Tokom pravoslavnog posta, zabranjeni su za jelo: meso, mlečni proizvodi i jaja. Nadalje, post takođe isključuje zabave, svetovnu muziku, ples i druge smetnje duhovnom životu. Maslenica predstavlja poslednju priliku, da se konzumiraju mlečni proizvodi (do Uskrsa) i da se učestvuje u društvenim događanjima i zabavama, koje neće biti prikladne za vreme posta, kada se više vodi molitveni, trezni i duhovni život.