Србија добија машину за производњу кајмака

На идеју да конструишу такав уређај дошли су професор Огњен Маћеј и инжењер Душан Марковић, а њихов патент ће омогућити повећање производних капацитета, уз задржавање аутохтоног начина производње.

Производња кајмака у Србији сада је доста уситњена, а како је указао Маћеј, највећи проблем је микробиолошка слика кајмака, будући да се припрема на отвореним просторима, такозваним катунима, углавном на планинама.

"Због тога смо дошли до идеје да направимо уређај који би омогућио да се добије кајмак уједначеног, односно стандардног квалитета, да се производи на изворни начин како би се сачувале све његове сензуалне карактеристике и хемијски састав, а да му се обезбеди добра микробиолошка слика", навео је Маћеј.

Предност уређаја је и његова економска оправданост, јер омогућава да се произведе већа количина кајмака на мањем простору.

Кајмак се производи само у појединим деловима земље, пре свега у златиборском, ужичком и краљевачком подручју. Проучавајући ужички кајмак, златарски сир и сврљишки сир, у склопу пројекта Министарства науке, творци патента су у току истраживања на тим подручјима закључили да је кајмак веома доброг квалитета, али да се разликује по хемијском саставу, количини масти или протеина.

"Ту смо добили идеју да направимо патент вертикалног типа, али већ увелико правимо и уређај хоризонталног типа, са покретном траком и већег капацитета", објаснио је Маћеј.

Патент треба да подстакне производњу кајмака у брдско-планинским подручјима, у којима клима погодује производњи квалитетног млека и да се на тај начин оживе села, а млади мотивишу да остану на селу и подстакне оснивање малих радионица.

На тај начин створила би се могућност да откупе млеко на мањем простору, да га лако транспортују и да се кајмак производи током целе године, објављено је у Агробизнис магазину.

Производња кајмака је ограничена на мали број земаља, на пример Хрватска и Словенија не производе кајмак, и ту предност треба искористити, сматра Маћеј.

Како је додао, Србија може бити позната по кајмаку као изворном производу, као што је Швајцарска позната по производњи сира, Холандија по гауди, Италијани по сиревима са племенитим белим плеснима, горгонзоли, рокфору...

Циљ твораца патента је да другима дају шансу да наставе да раде на пројекту и да усавршавају производњу кајмака. Приликом израде уређаја помагало им је 40 сарадника, а трогодишње истраживања производње ужичког кајмака и златарског и сврљишког сира финансирало је Министарство науке.

Уређај је капацитета 100 литара. У кадице се сипа млеко, након формирања коре, кајмак се скида и помоћу цеви, млеко се шаље у прихватни суд у којем се прави сир. Уређај омогућава и струјање ваздуха, како би се формирала кора.

Унутра су постављене и УВ лампе, како би се и унутрашња површина уређаја стерилисала од микороорганизама. Проток ваздуха је оптималан како би се што боља формирала кора, одговарајуће дебљине и влажности. Такође постоји и систем за хлађење, који треба да охлади кору и омогући очвршћивање масти како би се кора лако скинула.

Машина има уређај за прање који под притиском пумпе пере цео систем који је затворен, не мора да се пере ручно и то је суштина целе приче.

Процес формирања кајмака са хлађењем може да траје до 24 сата, док би у индивидуалној производњи то трајалои до 12 сати дуже. Скраћивање процеса производње је економски оправдано, а квалитет кајмака бољи.