Српска села пуста

У српским селима напуштено је више од 50 хиљада кућа, а тек свако осмо село не бележи пад становника, подаци су Одбора за село Српске академије наука и уметности. Многима који су остали на имању, за пристојан живот недостају инфраструкура и посао. Више бракова и деце, укрупњавање поседа и оживљавање задруга добри су кораци да се заустави пропадање села.

Они који су остали на селу, кажу да се празне куће и авлије јер људи неће да раде, а хоће лепо да живе. Око 1.000 српских села остало је са мање од 100 становника.

У селима, нарочито оним далеко од града, живе углавном стари. А велики број младих, између 35 и 40 година, није засновао породицу. Без вртића и дома културе је више од 3.000 села. Своју пошту нема 2.000 места, а њих 5.000 нема асфалтиране путеве.

За 15 до 20 година процењује се, нестаће 1.200 села, тј. свако четврто. У онима која се боре да опстану гасе се и задруге, па су сељаци неретко препуштени себи.

Агроекономиста Миладин Шеварли каже да ако једна задруга покрива два села, то значи да је 1.500 села остало без економске организације, за економску, социјалну, културну и еколошку одрживост тих подручја.

"Ми причамо у друштву да за једно радно место треба 10.000 долара. А зашто не би једној породици на селу било дато 10 хиљада долара да добије основно стадо - било то свиња, говеда, оваца,  да би могли започети производњу", кажеДраган Шкорић, председник Одбора за село САНУ.

У селима је и око 400 хиљада хектара необрађеног земљишта и хиљаде празних штала. Упућени апелују да се за та места треба борити јер чине око 80 одсто територије Србије и у њима још живи око три милиона људи.