Srpska sela pusta

U srpskim selima napušteno je više od 50 hiljada kuća, a tek svako osmo selo ne beleži pad stanovnika, podaci su Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Mnogima koji su ostali na imanju, za pristojan život nedostaju infrastrukura i posao. Više brakova i dece, ukrupnjavanje poseda i oživljavanje zadruga dobri su koraci da se zaustavi propadanje sela.

Oni koji su ostali na selu, kažu da se prazne kuće i avlije jer ljudi neće da rade, a hoće lepo da žive. Oko 1.000 srpskih sela ostalo je sa manje od 100 stanovnika.

U selima, naročito onim daleko od grada, žive uglavnom stari. A veliki broj mladih, između 35 i 40 godina, nije zasnovao porodicu. Bez vrtića i doma kulture je više od 3.000 sela. Svoju poštu nema 2.000 mesta, a njih 5.000 nema asfaltirane puteve.

Za 15 do 20 godina procenjuje se, nestaće 1.200 sela, tj. svako četvrto. U onima koja se bore da opstanu gase se i zadruge, pa su seljaci neretko prepušteni sebi.

Agroekonomista Miladin Ševarli kaže da ako jedna zadruga pokriva dva sela, to znači da je 1.500 sela ostalo bez ekonomske organizacije, za ekonomsku, socijalnu, kulturnu i ekološku održivost tih područja.

"Mi pričamo u društvu da za jedno radno mesto treba 10.000 dolara. A zašto ne bi jednoj porodici na selu bilo dato 10 hiljada dolara da dobije osnovno stado - bilo to svinja, goveda, ovaca,  da bi mogli započeti proizvodnju", kažeDragan Škorić, predsednik Odbora za selo SANU.

U selima je i oko 400 hiljada hektara neobrađenog zemljišta i hiljade praznih štala. Upućeni apeluju da se za ta mesta treba boriti jer čine oko 80 odsto teritorije Srbije i u njima još živi oko tri miliona ljudi.