Стара планина - Центар за очување старих раса

Све је више сточара који се опредељују за очување заборављених раса домаћих животиња, попут свиња мангулица, краве буше, подолског говечета, ретких врста коза и оваца... Тренутно, на старопланинским пашњацима има више од хиљаду грла оваквих заборављених раса, па је пиротски крај постао својеврстан центар за очување генетских потенцијала.

Да је Стара планина, на којој се између два светска рата чувало пола милиона оваца, као створена за овај посао, потврђује и Љубомир Костадиновић, власник највећег крда полудивљих свиња мангулица у овом делу Србије.

-Њихово месо је изузетног квалитета, јер нема такозваног лошег холестерола, као код модерних раса свиња, па је изузетно тражено, посебно у Београду. Изузетно интересовање влада и у земљама Европске уније, али ми још немамо услове да прерађујемо и извозимо месо. Ипак, у селу Покровеник, чувамо око 150 мангулица, које су изузетно лаке за узгој јер им је јеловник готово идентичан као код њихових дивљих, али блиских рођака. Прихрањујемо их једино кукурузом, а о концентратима и сличним стварима нема ни говора - објашњава Костадиновић, који је за своје сеоско домаћинство добио помоћ и од Светске банке, како би унапредио услове у којима чува мангулице.

На Старој планини, тачније на њеном димитровградском делу, одржава се и јединствен Сајам агробиодиверзитета, на којем се представљају управо старе и заборављене расе свиња, оваца, коза, коња и других домаћих животиња...

Сергеј Иванов, који је покренуо пројекат очувања старих раса на Старој планини, каже да се сваке године све већи број сточара појављује на овој јединственој манифестацији.

-Овде се, на једном месту, могу видети каракачанске овце, балканске козе, старе и заборављене врсте коња... а свим расама својствено је да су изузетно издржљиве у суровим планинским условима, као што је то случај на Старој планини. Истовремено, месо и млеко које дају изузетног је квалитета и веома тражено на тржиштима богатих земаља. У димитровградском крају већ постоји неколико фарми које су се определиле за држање аутохтоних раса стоке, попут пиротске праменке или буше, које су на овим просторима чуване вековима уназад - закључује Иванов.