Stara planina - Centar za očuvanje starih rasa

Sve je više stočara koji se opredeljuju za očuvanje zaboravljenih rasa domaćih životinja, poput svinja mangulica, krave buše, podolskog govečeta, retkih vrsta koza i ovaca... Trenutno, na staroplaninskim pašnjacima ima više od hiljadu grla ovakvih zaboravljenih rasa, pa je pirotski kraj postao svojevrstan centar za očuvanje genetskih potencijala.

Da je Stara planina, na kojoj se između dva svetska rata čuvalo pola miliona ovaca, kao stvorena za ovaj posao, potvrđuje i Ljubomir Kostadinović, vlasnik najvećeg krda poludivljih svinja mangulica u ovom delu Srbije.

-Njihovo meso je izuzetnog kvaliteta, jer nema takozvanog lošeg holesterola, kao kod modernih rasa svinja, pa je izuzetno traženo, posebno u Beogradu. Izuzetno interesovanje vlada i u zemljama Evropske unije, ali mi još nemamo uslove da prerađujemo i izvozimo meso. Ipak, u selu Pokrovenik, čuvamo oko 150 mangulica, koje su izuzetno lake za uzgoj jer im je jelovnik gotovo identičan kao kod njihovih divljih, ali bliskih rođaka. Prihranjujemo ih jedino kukuruzom, a o koncentratima i sličnim stvarima nema ni govora - objašnjava Kostadinović, koji je za svoje seosko domaćinstvo dobio pomoć i od Svetske banke, kako bi unapredio uslove u kojima čuva mangulice.

Na Staroj planini, tačnije na njenom dimitrovgradskom delu, održava se i jedinstven Sajam agrobiodiverziteta, na kojem se predstavljaju upravo stare i zaboravljene rase svinja, ovaca, koza, konja i drugih domaćih životinja...

Sergej Ivanov, koji je pokrenuo projekat očuvanja starih rasa na Staroj planini, kaže da se svake godine sve veći broj stočara pojavljuje na ovoj jedinstvenoj manifestaciji.

-Ovde se, na jednom mestu, mogu videti karakačanske ovce, balkanske koze, stare i zaboravljene vrste konja... a svim rasama svojstveno je da su izuzetno izdržljive u surovim planinskim uslovima, kao što je to slučaj na Staroj planini. Istovremeno, meso i mleko koje daju izuzetnog je kvaliteta i veoma traženo na tržištima bogatih zemalja. U dimitrovgradskom kraju već postoji nekoliko farmi koje su se opredelile za držanje autohtonih rasa stoke, poput pirotske pramenke ili buše, koje su na ovim prostorima čuvane vekovima unazad - zaključuje Ivanov.