Сваки дан по две особе гину на српским путевима

Деца најчешће гину као пешаци или сувозачи, а често се возе на предњим седиштима, иако је то строго забрањено. Највећи број њих вози се без одговарајућих заштитних седишта и корпи.

"Троје деце ове године страдали су као пешаци, а чак деветоро као сапутници. Ако се узме да је прошле године погинуло само десет малишана повећање броја погинулих у овој полулацији је чак 20 одсто", наводи директор Агенције за безбедност саобраћаја Милан Божовић.

У Агенцији за безбедност саобраћаја спремају анализу ових података и акције која ће већ следеће године бити спроведене на најугроженијим категоријама у саобраћају, деци, пешацима и мотоциклистима.

У Европи, где је за само једну годину погинуло 13.000 ових ученика у саобраћају, планирају да од 2020. године пропишу радаре у свим аутомобилма који би спречили бар 60 одсто несрећних случајева.

"Тест који спровдимо у Европи предвидео је три сценарија. Први укључује пешака који претрчава пут брзином од осам километара на час док се аутомобил креће брзинама од 20 до 60 километара. У другој верзији теста, особа која прелази улицу хода брзином од пет километара, а брзина кретања возила је такође 20 до 60 километара", наводи Ханакан Мансон из шведске академије безбедности.

Он истиче да је трећим сценаријом обухваћено дете-пешак које истрчава на пут између паркираних возила, тако да га систем детектује нешто касније него када паркираних аутомобила ту не би било.

Ови системи користе ласерске сензоре, радаре и камере, како би на време открили пешака или неку другу препреку на путу, безбедно зауставили возило или смањили брзину ако је удар неизбежан.

Већ сада их произвођачи аутомобила уграђују серијски у новије моделе средње и више класе, а од 2020. године планира се серијска уградња у сва возила направљена у Европи .