Svaki dan po dve osobe ginu na srpskim putevima

Deca najčešće ginu kao pešaci ili suvozači, a često se voze na prednjim sedištima, iako je to strogo zabranjeno. Najveći broj njih vozi se bez odgovarajućih zaštitnih sedišta i korpi.

"Troje dece ove godine stradali su kao pešaci, a čak devetoro kao saputnici. Ako se uzme da je prošle godine poginulo samo deset mališana povećanje broja poginulih u ovoj polulaciji je čak 20 odsto", navodi direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Božović.

U Agenciji za bezbednost saobraćaja spremaju analizu ovih podataka i akcije koja će već sledeće godine biti sprovedene na najugroženijim kategorijama u saobraćaju, deci, pešacima i motociklistima.

U Evropi, gde je za samo jednu godinu poginulo 13.000 ovih učenika u saobraćaju, planiraju da od 2020. godine propišu radare u svim automobilma koji bi sprečili bar 60 odsto nesrećnih slučajeva.

"Test koji sprovdimo u Evropi predvideo je tri scenarija. Prvi uključuje pešaka koji pretrčava put brzinom od osam kilometara na čas dok se automobil kreće brzinama od 20 do 60 kilometara. U drugoj verziji testa, osoba koja prelazi ulicu hoda brzinom od pet kilometara, a brzina kretanja vozila je takođe 20 do 60 kilometara", navodi Hanakan Manson iz švedske akademije bezbednosti.

On ističe da je trećim scenarijom obuhvaćeno dete-pešak koje istrčava na put između parkiranih vozila, tako da ga sistem detektuje nešto kasnije nego kada parkiranih automobila tu ne bi bilo.

Ovi sistemi koriste laserske senzore, radare i kamere, kako bi na vreme otkrili pešaka ili neku drugu prepreku na putu, bezbedno zaustavili vozilo ili smanjili brzinu ako je udar neizbežan.

Već sada ih proizvođači automobila ugrađuju serijski u novije modele srednje i više klase, a od 2020. godine planira se serijska ugradnja u sva vozila napravljena u Evropi .