Predstavljen nacrt Prostornog plana Niša: Najveća pažnja javnosti usmerena na zaštitu izvoriišta Studena

Dokument je predstavio Dejan Stojanović iz Zavoda za urbanizam Niš, koji je istakao da geostrateški položaj grada, smeštenog na raskrsnici evropskih koridora E-75 i E-80, značajno utiče na širinu i kompleksnost planiranih rešenja.

Kao i u prethodnim javnim raspravama, najveću pažnju prisutnih izazvala je tema zaštite vodoizvorišta Studena i mogućnost geoloških istraživanja u široj okolini Niške Banje. Član Gradskog veća Ivan Grmuša poručio je da trenutne aktivnosti ne ugrožavaju vodosnabdevanje grada.

– Izvoriщe Studena je sa jedne strane doline, dok su istražne bušotine na potpuno drugoj lokaciji. To ne ugrožava kaptaže niti podzemne vode, rekao je Grmuša. Dodao je da se tek nakon istražnih radova može utvrditi da li uopšte postoji ekonomski opravdana količina bakra ili zlata.

Iz JKP „Naissus“ kažu da njihov stav ostaje nepromenjen od 2021. godine, kada su jedini put dali mišljenje o istražnim poljima.
– Takvi radovi u zonama sanitarne zaštite mogu uticati na kvalitet vode, i naše mišljenje ostaje isto – istakao je izvršni direktor tehničkog sistema Milan Cvetković.

Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović dodao je da je bezbednost građana prioritet:
– Nećemo dozvoliti da bilo kakvo bušenje ugrozi vodosnabdevanje Niša. Uvek smo na strani zdravlja Nišlija.

Šta donosi novi Prostorni plan?

Nacrt plana obuhvata pet gradskih opština i 72 naselja, sa detaljno definisanim namenama zemljišta – građevinskog, poljoprivrednog, šumskog, vodnog i prostora posebnih namena. Posebno su istaknute zone sanitarne zaštite izvoriŠta Medijana, Studena, Toplik i Pešter, uz obavezu strogog poštovanja mera monitoringa – praćenja podzemnih voda, kao i hemijskih i mikrobioloških analiza na svim kaptažama.

Plan obuhvata i prirodne celine i turističke zone, među kojima su:

• Zona A: Sićevačka i Jelašnička klisura, područje Suve planine

• Zona B: Cerljanska pećina i Banja Topilo

Istaknute su mape vodoprivredne, energetske, saobraćajne i telekomunikacione infrastrukture, toplifikacije, gasifikacije, kao i koridori infrastrukturnih sistema.

Planirani projekti i budući razvoj

U nacrtu se predviđa niz kapitalnih i pratećih projekata:

• izgradnja novih hidroelektrana na Nišavi, Studenoj, Velepoljskoj, Toponičkoj i Vrelskoj reci,

• turistička uređenja – vidikovac na Koritniku, seoski centri u Koritniku, Radikinoj Bari i Rautovu, kao i rekreativni objekti u Banji Topilo i Popšici,

• multifunkcionalni sportsko-rekreativni centar „Malča“,

• novi vrtići u Jelašnici, Vrtištu, Gornjem i Donjem Komrenu i Donjem Matejevcu,

• zdravstvene ambulante u Mramoru, Čamurliji i Donjem Matejevcu,

• pronalaženje lokacije za novu opštu bolnicu,

• nove lokacije za groblja,

• preispitivanje pozicija železničke i autobuske stanice,

• definisanje lokacije za energanu,

• izgradnja atletskog stadiona,

• uređenje trim staza uz Nišavu i u parku Bubanj.

Poseban akcenat stavljen je na rešavanje saobraćaja, parkiranja i upravljanja komunalnim otpadom. U cilju sprečavanja haotičnog raspoređivanja mreža, sva infrastruktura moraće da se gradi u okviru regulisanih koridora saobraćajnica.

Postupak usvajanja plana

Glavna urbanistkinja Lidija Stefanović Nikolić podsetila je da je rok važenja starog Prostornog plana istekao 2021. godine, a da je izrada novog formalno pokrenuta godinu dana kasnije. Komisija za planove zatražila je da se svim institucijama ponovo pošalju zahtevi za uslove, jer se prethodni smatraju zastarelim. Ukoliko institucije ne odgovore u roku od 15 dana, smatra se da nemaju primedbe.

Do 9. decembra očekuje se novo mišljenje Ministarstva rudarstva i energetike, koje razmatra zahtev kompanije Apolo Minerals za geološka istraživanja na prostoru Gornje Studene.

Zaključak

Odmah do Beča: Niš pije jednu od najkvalitetnijih voda u Evropi

Nišlije piju vodu koja je po kvalitetu odmah iza vode u Beču, pokazuju sve relevantne analize. Grad se snabdeva „vodom koja život znači“ sa planinskih izvorišta udaljenih i do 84 kilometra, a stručnjaci ističu da je reč o jednoj od najčistijih i najzdravijih voda u Evropi.

Dok je bečka voda glacijalnog porekla, niška potiče sa karstnih izvora okolnih planina i dovodi se u grad na velike razdaljine, gde se zatim prerađuje u sistemu niškog regionalnog vodovoda. Taj sistem snabdeva oko 300.000 stanovnika, ali i više susednih opština – Babušnicu, Belu Palanku, Pirot, Merošinu, Doljevac i Aleksinac.

Novi Prostorni plan predstavlja osnovu za dugoročno, održivo i plansko upravljanje razvojem Niša, sa posebnim fokusom na zaštitu prirodnih resursa i uređenje infrastrukture. U toku je javni uvid, a gradski urbanisti pozivaju građane da dostave svoje primedbe i predloge pre usvajanja konačne verzije dokumenta.