Сваки други Врањанац дебео

Драган Пешић, доктор у Центру за превенцију у Врању, каже да су лоше навике људи које постоје углавном од рођења, основни узрок настанка гојазности.

- Поред тога што се лоше и прекомерно хранимо, можда већи проблем представља одсуство физичке активности.

Највећа грешка је неравнотежа између уноса хране и потрошње. У основи свих кардиоваскуларних , шећерних и малигних болести стоји гојазност.

У Центар долази подједнак број мушкараца и жена са овим проблемом.

Увођење физичке активности је прво што им саветујемо, а друга фаза је навикавање на правилну исхрану – каже Пешић.

Пешић напомиње да жене ипак теже губе килограме од мушкараца, из много разлога.

- Пре свега се ту мисли на хормонски статус, али и на свакодневни ритам живота и више обавеза које жене имају.

Код мушкараца је само отежавајући фактор то што конзумирају више алкохола који подстиче гојазност - каже он.

Према његовим речима, проблема гојазности, често и прекомерне, нису поштеђена ни деца и то од најранијег узраста.

- Велика заблуда родитеља је уверење да су дебела деца и здрава деца. Генетика такође има велику улогу у овоме.

Уколико је један родитељ гојазан, шансе да и дете буде такво су три пута веће, а код оба гојазна родитеља, вероватноћа је десет пута већа.

Након пубертета, гојазност чешће погађа жене – упозорава Пешић.

Он на крају каже да је држање дијете на „своју руку“ ризично, јер мора бити проверено да ли је у складу са тренутним здрављем и конституцијом особе.