Свеправославни сабор после 12 векова се одржава у Цариграду!

Свеправославни Сабор после 12 векова биће одржан 2016. године у Цариграду - најважнија је одлука коју су донели поглавари свих православних цркава на припремном састанку који је одржан прошле недеље у Цариградској патријаршији. Патријарси су, поред тога, осудили насиље у Сирији и Украјини, али и потврдили дефиницију брака као везу искључиво мушкарца и жене.

Црквени поглавари су се договорили о оснивању специјалне међуправославне комисије чији ће задатак бити припрема Сабора, који је у православном свету већ добио епитет „историјски“. Комисија ће рад почети у септембру ове године, а њен мандат ће трајати до Васкрса следеће године, када је заказана Предсаборска конференција. Она ће бити кључна за избор тема које ће бити разматране на заседању.

- Договорено је да Сабором 2016. године, као први међу једнакима, председава царигрдски патријарх Вартоломеј, а поглавари осталих православних цркава седеће са његове леве и десене стране - објашњавају за „Новости“ у Патријаршији. - Све одлуке на Сабору, али и припремним састанцима биће доношене консензусом. Ово је веома значајно, јер једино општа сагласност око дневног реда може да одсликава суштину јединства у православљу.

Делегацију Српске православне цркве у Цариграду предводио је патријарх Иринеј. У раду састанка, осим њега, учествовали су и митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) и епископ бачки Иринеј (Буловић). Ова двојица архијереја, уз патријарха, важе за највеће ауторитете СПЦ међу осталим црквама.

ДУГА ТРАДИЦИЈА
Сабор на чијој припреми се ради већ више од пола века наставља традицију древних васељенских сабора, одржаваних од четвртог до осмог века. Први овакав скуп сазвао је цар Константин 325. године, а на њему су ударени темељи организације и догми хришћанске цркве. Последњи овакав скуп одржан је у Никеји 787. године.

Договори око ових детаља представљају сам финиш организације скупа на коме се ради већ више деценија. Од Сабора који ће за један сто окупити све православне патријархе очекује се да понуди одговоре на већину питања и изазова пред којима се данас налази православни свет.

Заседање на обали Босфора, према спекулацијама у црквеним круговима, требало би да отвори питање промене календара, корекције редоследа (диптиха) цркава, односа са Римокатоличком црквом, положаја православаца у свету, али и да дефинише црквене ставове у низу области - екологији, савременим технологијма, биоинжењерингу... Очекује се да на Фанару 2016. године отворе и болна питања заједничког слављења празника са католицима, опадања броја верника, тенденција ширења ислама.

Иако ће одлуке бити донете у сагласју, већ сада се назире да ће главну реч на Сабору водити Руска православна црква (РПЦ), која је међу ретким црквама чија је теорија већ дала одговоре на већину ових питања. РПЦ је на челу тзв. словенског блока цркава који се за превласт у православљу бори са „јелинским“ црквама, окупљених око Цариградске патријаршије и Атинске архиепископије. Између њих се често јављају несугласице, а њихове односе додатно усложњава светска политика и однос снага великих сила.

Обе групе цркава имају сагласност око већине питања која би се нашла на Сабору, осим око две тачке. Највећи јаз постоји око диптиха (редоследа) православних цркава, с обзиром на то да Москва и Цариград поједине цркве различито рангирају. Други велики проблем је број цркава, будући да постоје заједнице у православљу на које се различито гледа. Споран статус имају, пре свега, Финска, Естонска, Америчка, Јапанска и Кинеска православна црква. За део ортодоксног света оне су аутокефалне (потпуно самосталне), док им друге признају статус тек - аутономних.

КРИЗА ПРЕТИ СВЕТУ

Поглавари православних цркава са скупа у Цариграду поручили су и да је светска економска криза основна претња правди и миру у свету. Њени узроци нису чисто економски, већ и духовно-моралне природе. Патријарси су вернике подсетили на послање људи да очувају животну средину, и да се према њој одговорно односе. Странама у сукобу на Блиском истоку, у Африци и Укарјини упућен је апел да приступе дијалогу и да разговором, а не оружјем, реше своје проблеме.