Сви хрле у рудник Соко

Јама рудника Соко је због метана, присутне воде и угљене прашине најопоаснији у Европи, али житељи Сокобање, Књажевца и Алексинца сигурну зараду, ипак, виде у руднику. Бивши мајор Слободан Милосављевић, издржава шесточлану породицу од плате јамског возача.

"Пре три године када сам дошао, нисам чак ни знао шта треба да радим, нисам ни веровао да ће ме примити. Сада сам презадовољан", каже рудар Слободан Милосављевић.

За осам сати дневног рада у веома тешким условима, пола километра испод земље, неквалификовани радник, месечно ради за 35 до 40.000 динара.

Урачунати су сменски рад, ноћни рад, и рад викендом, као и топли оброк и регрес. Копачи са искуством могу да зараде 20 хиљада више.

Директор рудника Соко Илија Кнежевић, каже да је интересовање велико, као и да су они ту да процене и да изаберу оне који су одговорни, а остатак људи ће, ипак, морати да сачека нову прилику.

Због велике заинтересованости, један од критеријума за примање на посао је старосна граница до 40 година. У руднику ради 589 радника. Због контроле запошљавања у јавним предузећима, конкурс у руднику није стално отворен.

Свакодневно у три смене, у јаму силази више од 200 рудара. Најмлађи мађу њима има 19 година, а има и оних који у јаму силазе са факултетском дипломом.

Тако се по завршетку машинства Милан Савић запослио као јамски возач.

"Разочаран сам, јер не радим посао за који сам се школовао. Са друге стране сам и задовољан, јер могу да прехраним себе и породицу, а и могу себи да приуштим многе ствари", објашњава Савић.

Отварање новог лежишта мрког угља омогућиће и онима који буду примљени до краја године да пробају рударски хлеб са седам кора.