Svi hrle u rudnik Soko

Jama rudnika Soko je zbog metana, prisutne vode i ugljene prašine najopoasniji u Evropi, ali žitelji Sokobanje, Knjaževca i Aleksinca sigurnu zaradu, ipak, vide u rudniku. Bivši major Slobodan Milosavljević, izdržava šestočlanu porodicu od plate jamskog vozača.

"Pre tri godine kada sam došao, nisam čak ni znao šta treba da radim, nisam ni verovao da će me primiti. Sada sam prezadovoljan", kaže rudar Slobodan Milosavljević.

Za osam sati dnevnog rada u veoma teškim uslovima, pola kilometra ispod zemlje, nekvalifikovani radnik, mesečno radi za 35 do 40.000 dinara.

Uračunati su smenski rad, noćni rad, i rad vikendom, kao i topli obrok i regres. Kopači sa iskustvom mogu da zarade 20 hiljada više.

Direktor rudnika Soko Ilija Knežević, kaže da je interesovanje veliko, kao i da su oni tu da procene i da izaberu one koji su odgovorni, a ostatak ljudi će, ipak, morati da sačeka novu priliku.

Zbog velike zainteresovanosti, jedan od kriterijuma za primanje na posao je starosna granica do 40 godina. U rudniku radi 589 radnika. Zbog kontrole zapošljavanja u javnim preduzećima, konkurs u rudniku nije stalno otvoren.

Svakodnevno u tri smene, u jamu silazi više od 200 rudara. Najmlađi mađu njima ima 19 godina, a ima i onih koji u jamu silaze sa fakultetskom diplomom.

Tako se po završetku mašinstva Milan Savić zaposlio kao jamski vozač.

"Razočaran sam, jer ne radim posao za koji sam se školovao. Sa druge strane sam i zadovoljan, jer mogu da prehranim sebe i porodicu, a i mogu sebi da priuštim mnoge stvari", objašnjava Savić.

Otvaranje novog ležišta mrkog uglja omogućiće i onima koji budu primljeni do kraja godine da probaju rudarski hleb sa sedam kora.