У рану зору у шуму по бадњак

Народни обичаји око Бадњег дана су доста стари и до данас се доста обичаја изгубило или заборавило. У различитим крајевима, обичаји се умеју разликовати у неким елементима, а у многим крајевима се доста обичаја изгубило.

Комбинација тога доприноси великим разликама у обичајима од краја до краја и од села до села.

I поред толике разноврсности и разлика, ипак постоји и доста заједничких обичаја који су врло слични, као и сећање на неке обичаје који се више не раде али постоји сећање да се у неком селу некада и то радило пре него што се то напустило.

Ложење бадњака је у вези са огњем и огњиштем. Ложење бадњака је средишњи елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице.

Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацане у небо су најављивале много рода и приноса.

Божићна печеница

После доношења бадњака се коље печеница (понегде се коље или утуче на Туциндан). Обично је то прасе, ретко јагње (у време Божића нема јагањаца), а понегде ћурка или гуска.

Печеница је жртва за ново лето, а понегде се зове и веселица или божићњар.

То је остатак старог култа приношења жртве за рађање новог Бога.

Опраштање

Који се током године са неким завадио, на Бадњи дан се са њим треба помирити.

Уз бадњи дан је везано неколико пословица

*Није сваки дан Бадњи дан, значи да је на бадњи дан велика срећа, што других дана у години не мора бити

*Везани су ко Божић и Бадњи дан, се говори за оне који су нераздвојни