U ranu zoru u šumu po badnjak

Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, a u mnogim krajevima se dosta običaja izgubilo.

Kombinacija toga doprinosi velikim razlikama u običajima od kraja do kraja i od sela do sela.

I pored tolike raznovrsnosti i razlika, ipak postoji i dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični, kao i sećanje na neke običaje koji se više ne rade ali postoji sećanje da se u nekom selu nekada i to radilo pre nego što se to napustilo.

Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice.

Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Božićna pečenica

Posle donošenja badnjaka se kolje pečenica (ponegde se kolje ili utuče na Tucindan). Obično je to prase, retko jagnje (u vreme Božića nema jaganjaca), a ponegde ćurka ili guska.

Pečenica je žrtva za novo leto, a ponegde se zove i veselica ili božićnjar.

To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.

Opraštanje

Koji se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan se sa njim treba pomiriti.

Uz badnji dan je vezano nekoliko poslovica

*Nije svaki dan Badnji dan, znači da je na badnji dan velika sreća, što drugih dana u godini ne mora biti

*Vezani su ko Božić i Badnji dan, se govori za one koji su nerazdvojni