Велика срећа меловачке сиротиње

ЛЕСКОВАЦ - У породици Виолете Станковић, у селу Мелову, у ,,планинској недођији’’ лесковачке општине, на самој административној међу са Косовом и Метохијом, срећа је дошла ненадано, али је остало трајно!

Родио се мали Јован. Из ванбрачне заједнице пристигао је на свет у седмом месецу трудноће његове мајке Виолете. Имао је само 600 грама и у инкубатору ГАК-у у Београду морао да проведе пет месеци борећи се између живота и смрти!

Пре неколико дана у породици малог Јована обележен је први рођендан! Радост, помешана са тугом, били су део велике свечаности. Музика, па сузе, сузе радоснице, па песма, па опет сузе... То је био тренутак великог славља.

Прослава првог рођендана организована је у кућерку саграђеном од блата. Незамисливо за 21. век! То је истина овога краја. Беспарица је томе кумовала, али овде због тога нису тужни. Напротив, у старој кући све је лепо породици Станковић, јер мали Јован греје душу!

-Не знам како да опишем срећу која је пристигла у наш дом! - беседи мајка Виолета, која је, због здравствених потешкоћа, односно високог крвиног притиска, морала да се породи у седмом месецу трудноће.

Непосредно пре порођаја мајка Виолета је дала писмени пристанак да у избору између њеног и Јовановог живота доктори бирају новог члана Мелова.

Када су многи сазнали за судбину ове породице која живи у планинском крајолику лесковачаке општине, у крајње скромним усливима, прискочили су у помоћ. Први су реаговали локална самоуправа Лесковца, Вечерње новости, компанија Здравље Ацтавис, Управа полиције у Лесковцу, али и десетине појединаца из свих крајева Србије.

-Хвала свима, највие докторима који су ми донели срећу! – каже Вилета Станковић, док брише сузе радоснице и грли свог једногодишњег сина Јована, најмлађег становника планинског села Мелово.

Дејан Стаменковић, начелник Одељења полиције из Лесковца каже да су припадници полиције ослонац малобројном становништву Мелова, села у планинском беспућу.

-Излазимо у сусрет свима, нарочито када је потребно да набаве лек, јер је предео готово непроходан – каже Дејан Стаменковић, начелник Одељења полиције у Лесковцу.

Колико је потребно да човек буде срећан? То питање многи постављају, али су одговори различити и често тешко разумљиви. У Мелову, у породици Станковић, одговор не крију: њихова највећа срећа је мали Јован.

-Само да нам је жив и да га, док можемо, пратимо у срећном одрастању – каже Вилоета Станковић, док се радост меша са тугом, јер се иза ове срећне завршнице порођаја и првог рођендана крије – материјално сиромаштво!