Врање: све више гладних

ВРАЊЕ - Где је граница сиромаштва, угрожене егзистенције или крајње беде одређује се различитим мерилима, најчешће као приход мањи од двеста динара дневно по особи.

Обично се као параметар при одређивању границе сиромаштва узима трочлана породица, без обзира на то да ли је неко запослен или не, уколико је њихов месечни приход мањи од 18.000 динара. За породицу Миленковић из села Градња то би било - право богатство, преноси РТС.

Драгана, Михајло, Анђела и њихови родитељи чешће су гладни него сити. Једина примања петочлане породице су шест хиљада динара дечјег додатка. На социјалну помоћ немају право, јер поседују четири хектара земље.

Глад је стални гост који кућу породице Миленковић никад не напушта. Једини њихов оброк обично је само хлеб.

"Гледамо да дамо деци, за нас није много ни важно", каже Наташа Миленковић.

"Бедно живимо, без ичега."

Дванаестогодишња Драгана и осмогодишњи Михајло до школе пешаче два сата у једном правцу. Патике су одавно поцепане, а Драгана и њена мајка носе исту јакну, на смену, кад је којој од њих потребнија.

Драгана, ипак, не прижељкује нову гардеробу, ни топлију обућу, ни играчке које никада није ни имала:

"Моја је једина жеља да више не будем гладна и да бар једном заспим са пуним стомаком."

Са месечним приходом од 6.000 динара, Миленковићи - по закону - ипак не спадају у категорију социјално угрожених зато што поседују четири хектара земље. Земља је планинска, а Јовица Миленковић нема чиме да је обрађује:

"Немам машине, ни трактор, ни краве, ни овце. Немам ништа под милим Богом."

Миленковићи имају земљу, али и гладну децу. Живе у кованици од блата саграђеној пре два века, а до куће се може стићи само теренским возилом.

Све више сиромашних на југу Србије

Према подацима невладине организације "Животна помоћ" на југу Србије све је више сиромашних, и све мање могућности да им се помогне. У магацинима више нема довољно робе која им је потребна.

Љубинка Миловановић из "Животне помоћи" наводи да је, по њиховој евиденцији, у Пчињском округу сиромашно пет хиљада људи:

"Ми помажемо колико можемо, али нам понестаје помоћ. До удаљених породица стижемо захваљујући Четвртој бригади копнене војске у Врању. Тако смо и Миленковићима донели одећу, мало хране и играчке."

Град Врање за помоћ најугроженијима годишње издваја 85 милиона динара. Међутим, доста је и породица које по закону, због нешто мало планинске земље немају право на социјалну помоћ.

"Локална самоуправа за овакве породице годишње издваја 30 милиона динара, иако на то није обавезна", каже члан Градског већа Бранимир Стојанчић.