Vranje: sve više gladnih

VRANjE - Gde je granica siromaštva, ugrožene egzistencije ili krajnje bede određuje se različitim merilima, najčešće kao prihod manji od dvesta dinara dnevno po osobi.

Obično se kao parametar pri određivanju granice siromaštva uzima tročlana porodica, bez obzira na to da li je neko zaposlen ili ne, ukoliko je njihov mesečni prihod manji od 18.000 dinara. Za porodicu Milenković iz sela Gradnja to bi bilo - pravo bogatstvo, prenosi RTS.

Dragana, Mihajlo, Anđela i njihovi roditelji češće su gladni nego siti. Jedina primanja petočlane porodice su šest hiljada dinara dečjeg dodatka. Na socijalnu pomoć nemaju pravo, jer poseduju četiri hektara zemlje.

Glad je stalni gost koji kuću porodice Milenković nikad ne napušta. Jedini njihov obrok obično je samo hleb.

"Gledamo da damo deci, za nas nije mnogo ni važno", kaže Nataša Milenković.

"Bedno živimo, bez ičega."

Dvanaestogodišnja Dragana i osmogodišnji Mihajlo do škole pešače dva sata u jednom pravcu. Patike su odavno pocepane, a Dragana i njena majka nose istu jaknu, na smenu, kad je kojoj od njih potrebnija.

Dragana, ipak, ne priželjkuje novu garderobu, ni topliju obuću, ni igračke koje nikada nije ni imala:

"Moja je jedina želja da više ne budem gladna i da bar jednom zaspim sa punim stomakom."

Sa mesečnim prihodom od 6.000 dinara, Milenkovići - po zakonu - ipak ne spadaju u kategoriju socijalno ugroženih zato što poseduju četiri hektara zemlje. Zemlja je planinska, a Jovica Milenković nema čime da je obrađuje:

"Nemam mašine, ni traktor, ni krave, ni ovce. Nemam ništa pod milim Bogom."

Milenkovići imaju zemlju, ali i gladnu decu. Žive u kovanici od blata sagrađenoj pre dva veka, a do kuće se može stići samo terenskim vozilom.

Sve više siromašnih na jugu Srbije

Prema podacima nevladine organizacije "Životna pomoć" na jugu Srbije sve je više siromašnih, i sve manje mogućnosti da im se pomogne. U magacinima više nema dovoljno robe koja im je potrebna.

Ljubinka Milovanović iz "Životne pomoći" navodi da je, po njihovoj evidenciji, u Pčinjskom okrugu siromašno pet hiljada ljudi:

"Mi pomažemo koliko možemo, ali nam ponestaje pomoć. Do udaljenih porodica stižemo zahvaljujući Četvrtoj brigadi kopnene vojske u Vranju. Tako smo i Milenkovićima doneli odeću, malo hrane i igračke."

Grad Vranje za pomoć najugroženijima godišnje izdvaja 85 miliona dinara. Međutim, dosta je i porodica koje po zakonu, zbog nešto malo planinske zemlje nemaju pravo na socijalnu pomoć.

"Lokalna samouprava za ovakve porodice godišnje izdvaja 30 miliona dinara, iako na to nije obavezna", kaže član Gradskog veća Branimir Stojančić.